NISAM UZALUD ČEK’O – Milovan Petrović

Niko da svrati u moj život,

niko da ulepša mi dane,

niko za poklon srce da ostavi,

niko, …zavoj za rane.

Ja čekam dalje, nadu ne gubim

pa već će doći neko,

seti se mene, pa barem svrati,

da ne bi uzalud ček’o.

Moje čekanje, dugo će biti

ja znam da nije lako,

al gosta pravog u svom životu

ček’o bi rado svako.

I dođe dan kad kroz špiunku srca,

ugledah gosta pravog,

s’ četkicom u ruci, sjajem u oku,

u boje umazanog.

Sad ta mi dama u mojoj glavi,

sve moje koncepte ruši,

veselo šara bojom i četkom,

po telu i mojoj duši.

Neka nek šara, nije mi teško

dugo sam tog gosta ček’o,

boje se slažu a ja uživam,

živeti tako je lepo.

I NISAM UZALUD ČEK’O.

Milovan Petrović

–