JEDNA REKA
Jednom je jedna reka
brza, hladna, daleka
potopila polja zrelog leta
i obrisala rumenu jesen.
Naterala je vazduh
tugom da zamiriše
sahranila nežne snove
dočekala sumorne kiše.
Čovek je hteo da je kroti
molitve mu nosio vetar
vrištao u glasnoj noti
sve je otišlo u etar.
Kapala su slova po reci
što čudesa stvara,
ostale su samo suze
k’o kapi dva kristala.
GORICA STANKOVIC
(Прочитано: 59 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.311.795 пута)