Хвала ти – Ивана Зајић

Нежно ме милујеш у зору рану
И тихим шапатом из сна ме будиш,
Слатким ме уснама у образ љубиш
Док радујем се новоме дану.

Уз тебе сваки ми срећан је дан,
По снегу и киши могла бих певати,
Ноћима слатке снове снивати,
Јер поред тебе миран је сан.

Хвала ти што се смејеш увек,
И када тужна сам, утешиш ме,
Осмехом својим огрејеш ме,
Уз тебе бићу срећна заувек.

А када заплчеш, цепа се срце,
На комаде се ситне кида,
Тада мој осмех сузу ти скида
И иза облака засија сунце.

За бол и пораз ме родила ниси,
Већ да се смејем и радујем,
Зато ти за овај живот захваљујем,
Што с љубављу ми дала ти си.