ЗРНA ЖИВОТА – Миладиновић Сандра

ЗРНA ЖИВОТА
За срећу је потребно мало,
тек зрно магичне прашине
ал’ коме је то сада стало,
да вине се у висине?!

Живот је попут тренутка,
а скраћен тек у две роле,
једна су скривене лажи,
а иза ње лажи су голе….

Док сила закон мења,
а моћ добија престо,
звецкају златници вешто,
пусто је истини место….

За срећу је потребно више,
од тричавог гламура,
одело не пристаје сваком,
сваком не пристаје круна…!

Мутне су сада воде,
пријају подмуклима,
Месец се тужно смеје,
Сунцу се престо клима…

Анђели пружају руке,
рођени небу хрле,
гледају за звездама
смехом дотичу, грле….!

И ничу живота зрна,
увек гладна тренутка,
стрпљиво и једва чујно,
у сенци скривеног кутка!

(с) Миладиновић Сандра