САМО ДЕЦА ЗНАЈУ….
Само деца знају за чим трагају,
јер имају са небом договор,
често се са њим скривају,
не траже за игру изговор….
Причају у сенци липа,
тумарају кроз шумарке,
намигују шеретски врбацима,
и лете за ветровима кроз топољаке…
Од деце учимо о времену…
Хоће ли ускоро киша,
казаљке када се склапају,
чује ли се ноћ најтиша….?!
Само деца знају за чим уздишу,
јер воле мирисне душе,
сазвежђем се несташно играју,
и даљинама немире гуше….
Од њих учимо о љубави…
Хоће ли ружа увенути,
да ли ће камен проговорити…
никада се неће уморити….!?
Када би бирала тајну
коју би са нама поделила,
деца би на улице изашла
и својски се провеселила…
Само деца знају да се буде,
да се развлаче и мешкоље као зраци,
у сну да се смеју као да им кловнови суде,
и да се чуде одраслима што су још увек прваци!
©Миладиновић Сандра
МОМ ВОЉЕНОМ БРАТАНЦУ КОСТИ МИЛАДИНОВИЋ