МОЛБА ТЕБИ….
Молим те води ме далеко
тамо где још нисам била
где смиље мирише опојно
а, о жице гитаре нежно свира
улични свирач…
Попут лептира нека ми
зенице одлете до твојих
и у њима спознају слике
твоје душе…
…та ремек дела у нашој боји…
Па када приљубим
образ уз кору брезе,
ја усне нежно са твојим спојим…
Молим те води ме далеко
где миришу откоси траве
и гоне те на дечји сан…
Где вредни мрави миле
преко табана па голицају
машту…
Смуцају се голишави
зраци сунца низ падину
а, моја рука у твојој спознаје
спас и милину….
Ту почиње, а корак даље
све се завршава,
али ништа зато….
Плешимо на том месту
таквим тактом и вољом,
измигољимо сваком погрешном
покрету даље,
нека ова луда игра траје
док трајемо и ми…
на крилима вечности….
Ми то можемо …!!!!
Молим те води ме далеко,
тамо где још нисам била…
Ти још чекаш да сетна
се срећи радујем…
и да те гледам док сијаш
мећу зевездама!!!?
Ех…. СРЕЋО када би знао мени
само како је?
(C) Миладиновић Сандра