ЗОРИЛО
оно је дошло у овај дан
уснулог да ме пробуди
из далеких предела
преко урвина и брда преко мора сињих
моје зорило моја песма тајна
и донело ми богме
од свега по нешто
конац вуницу пређу и повесмо
да знамо ко смо да знамо где смо
изручило преда ме из корпе даровне
о радости
стижеш ли ми с почетка света
из давног нехаја
из завичаја смеха и ведрине
окупана умивена утегнута
у сунчевој колевци одњихана
савладавши раздаљину достигавши недостижно
ти моја светлећа са зором помешана радости
16.01.2015. Рајица Драгићевић
(Прочитано: 51 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.311.840 пута)
ZORILO- Zorilo Rajice Dragićevića, jeste u pravom smislu progledanje duhom i umom svoga sopstva ispred i iza, na svemu, o svemu i u svemu bivšem i budućem što pesnik snatri i sniva to istina već je il’ istinom kasnije biva….Pesnik sebe predaje svemu ispred svega, pre svitanja, pre svakoga iznenađenja da nas opomene i upozori na kolektivno postojanje i odabrano sećanje, vokabularom originalne posebnosti, darovitog i prefinjenog maga savremene poetske misli i mističnog krika pojedinca…Svetozar Savković