Pesme nedelje oktobra 2012g bira – Lepa Simic

 MOLITVA – Vida Nenadić Tvoja sam molitva, jer si ti moja želja. Ja spašavam sve. Ime mi je Vreme. Molim se za sve vas. Molite se i vi. Svako za svoju šaku peska u vremenu. I za mene. Jer si ti ta molitva. Moja. Jer sam ja ta želja. Tvoja. (C) Vida Nenadić HEROJ, SOPSTVENI … Настави са читањем “Pesme nedelje oktobra 2012g bira – Lepa Simic”

 MOLITVA – Vida Nenadić

Tvoja sam molitva,
jer si ti moja želja.

Ja spašavam sve.
Ime mi je Vreme.

Molim se za sve vas.
Molite se i vi.

Svako za svoju šaku
peska u vremenu. I za mene.

Jer si ti ta molitva.
Moja.

Jer sam ja ta želja.
Tvoja.

(C) Vida Nenadić

HEROJ, SOPSTVENI – Marko Antić

Ponovo si u svom gradu.
Nisi pobednik, nisi u centru pažnje.
Na margini si.
Šetaš bezidejno u izlizanoj garderobi.
Gde su svi nestali?
Oženjeni, otišli, rade po ceo dan…
Skoro da si
sam.

Novac ti je potreban
a ne možeš se zaposliti ni u
perionici automobila.

“Apsolvent? Čuj, lepo, ali previše
si obrazovan za ovo. Znam, trudićeš se,
ali ne treba mi neko pametan.
Idi, okušaj sreću na drugom
mestu.”

Tvoj rodni grad te odbija.
Nisi ubica, lopov, kompromitovan…
Nisi neko ko bi uništio grad,
nisi supersposoban akcioni junak
vičan oružju, skromno obrazovan
iskusan i pomalo lud
nisi Džon Rambo.

Ko si?
Seti se ko si.
Vrati se onome što jesi.
Vrati se knjigama, stripovima, vrati se filmu.
Vrati se mašti, mašta te je
i ranije izvlačila.

Maštaj.
Kreiraj.
Zaroni u sebe.
Posmatraj.
Napokon, videćeš ga:

Tvoj sopstveni heroj – ti
čuči
čeka da bude
otkriven.

© – Marko Antić

 

IZAZOV – Branka Zeng

Da odlučim…?

Poneću sve što sam dala,

kao prvo…

Skinuću osmeh kojim se dičiš.

Uzeću sve zagrljaje,

u kojima si se odmarao.

… jutra koja nisi želeo da osvanu,

dok si me žedno ispijao poljupcima.

 

 

Trajno ti zabranjujem izgovaranje slova,

 onih koja se rađaju u mom imenu.

Sakupiću sve nagoveštaje,

htela sam da ispletem…

dodire ću vratiti sebi, koje…?

One, kojima sam tebe milovala.

Otići ću, i biću dovoljno blizu,

tu u vidokrugu…

Tvojih očiju ali u nedodiru ruku…

Ja, kao reka, uzeću ti…

Sebe da vratim!

© Branka Zeng

 

НОЋАС… Братислав Богдановић

Узми ме ноћас
под своје скуте
нек усне моје
на твојим ћуте
те вреле усне
неће те опећи
ћутећи,
свашта ће ти рећи
Пусти ме ноћас
у своје куте
покажи ми
све скривене путе
на тајна места
ја ћи ти заћи
стазу до срца
лако пронаћи
Остави ме ноћас
крај тебе да спавам
на грудима твојим
снове да сањам
јер снови моји
теби мили
зашто се не би
на грудима снили
и у твојој коси
од зоре скрили…

Братислав Богдановић

 

ШАРОВ – Веселин Џелетовић

Немам ни кућу, срушена оста,
трошна је била, ко велим ја —
граду срушише четири моста
па, види, опет блиста и сја.

Немам ни њиву, узео скот,
премда није ни била плодна:
гај и шумарак, докле је плот,
а земља смоница, није баш родна.

Кола сам имао, отео гад,
ауди стотка, кожа и клима,
али сам ипак схватио сад
теже је палио кад дође зима.

Замакли тек смо из нашег села
кад хорда звери нагрну, бану,
плакала тад је колона цела,
нестаде село у једном дану.
Кренули редом све да пале,
почели најпре од крова,
а онда су доле иза штале
налетели на Шарова.

Кидисао, лајао је, са њима се тук’о,
злотвора је увек препознати знао
а лавеж је његов тек онда замук’о
крај бунара мртав кад је пао.

Биће још кућа, њива и кола,
па све то човек ствара,
ал никад више толико бола
и никад више Шарова стара.

Душу још имам, рањену само,
срећан што нисам и без ње ост’о,
поруку шаљем зверима тамо,
нека вам буде од Бога просто.

Праштам вам кућу, њиву и кола,
за вашу душу палим свећу,
праштам вам чак и тренутке бола,
али вам Шарова опростити нећу.

Веселин Џелетовић

Slobodan Zoran Obradović – Neprilagođen

   Neprilagođen   Ne želim nikom da se dodvorim. Ne želim rep da podvučem. Hoću da riječ govorim, Da laž do nogu potučem! Kažu da sam neprilagođen, Da neću da živim sa mirom, Ali ja sam takav rođen. Pa zar život zovete hirom?! I šta bi to trebalo – da vam se svidim? Da čučnem, … Настави са читањем “Slobodan Zoran Obradović – Neprilagođen”

   Neprilagođen

 

Ne želim nikom da se dodvorim.

Ne želim rep da podvučem.

Hoću da riječ govorim,

Da laž do nogu potučem!

Kažu da sam neprilagođen,

Da neću da živim sa mirom,

Ali ja sam takav rođen.

Pa zar život zovete hirom?!

I šta bi to trebalo – da vam se svidim?

Da čučnem, bauljam i šenim?

A, sebe od sebe da se stidim!

Hvala, ne,

 Ja sebe suviše cijenim!

Најважнији тренутак

Док ми живот брзо пролази, ја се трудим да га зауставим, па и макар на минут, то ће бити мој најважнији тренутак, јер га користим да размишљам о теби, како те много волим, како си ми само драга, то је непроцењив тренутак, трудим се да такве тренутке имам често, јер ме они чине срећним човеком, … Настави са читањем “Најважнији тренутак”

Док ми живот брзо пролази,
ја се трудим да га зауставим,
па и макар на минут,
то ће бити мој најважнији тренутак,
јер га користим да размишљам о теби,
како те много волим,
како си ми само драга,
то је непроцењив тренутак,
трудим се да такве тренутке имам често,
јер ме они чине срећним човеком,
али ја те волим у сваком тренутку,
ма волим те и још више,
без тебе да ме пољубиш,
ја не могу даље ово да пишем.

Девојка из пакла

Твоје игре љубави, као игре на срећу, понекад јако скупе, као милион у кешу, и твој ватрени поглед, често причам да је проклет, због твојих нежних додира, крв је почела да се пролива, твоја игра без имало части, постала је прича за филм Ниске Страсти, хтела си да завладаш, али пала ти је маска, тада … Настави са читањем “Девојка из пакла”

Твоје игре љубави,
као игре на срећу,
понекад јако скупе,
као милион у кешу,
и твој ватрени поглед,
често причам да је проклет,
због твојих нежних додира,
крв је почела да се пролива,
твоја игра без имало части,
постала је прича за филм Ниске Страсти,
хтела си да завладаш,
али пала ти је маска,
тада сам сазнао,
да си девојка из пакла.

Како да те освојим

Како да те освојим, шта треба да кажем, да ти купим цео свет, или можда да те слажем, учинићу шта год треба, пропутоваћу пола света, у најдубљу рупу ја ћу сићи, али твоју љубав нећу заобићи, увек тако не достижна, за мене ти си била, рекли су ми да си, према сваком ко’ зла вила, … Настави са читањем “Како да те освојим”

Како да те освојим,
шта треба да кажем,
да ти купим цео свет,
или можда да те слажем,
учинићу шта год треба,
пропутоваћу пола света,
у најдубљу рупу ја ћу сићи,
али твоју љубав нећу заобићи,
увек тако не достижна,
за мене ти си била,
рекли су ми да си,
према сваком ко’ зла вила,
али ја те волим,
имати те морам,
судбина се умешала,
добила си момка.

Кад си сам

Мала је радост, у мојој души, без твог срца, љубав да ми пружи, шта је живот, када си сам, као безвредна кап, која кане ти на длан, обриши ми сузе са лица, јер ни плакање, није исто без тебе, у загрљају моме, сећам се, од среће,као сунце, ти си сијала, и како си ме само … Настави са читањем “Кад си сам”

Мала је радост,
у мојој души,
без твог срца,
љубав да ми пружи,
шта је живот,
када си сам,
као безвредна кап,
која кане ти на длан,
обриши ми сузе са лица,
јер ни плакање,
није исто без тебе,
у загрљају моме,
сећам се,
од среће,као сунце,
ти си сијала,
и како си ме само гледала,
док си ме љубила,
волим те,
стално си ми говорила,
успомене ове,
држе ме у животу,
знам да никад нећеш доћи,
јер си овај свет напустила,
али ја ћу те чекати,
јер сам ти то давно обећао,
само сам твој,
тебе волим,
свим срцем,
јер наша љубав,
је бесмртна,
тако смо бирали.
одабрали смо савршено.

Мост лепих жеља

Празнина у мом срцу, много јако куца, стеже ми и душу, која већ почиње да бледи, умире полако, и бежи у свет сенки, потпуно уништен, воље више немам, предајем се,готов сам, немам више ни за животoм жеља, не знам шта да радим, напушта ме срећа, одлучио сам скачем, са моста ”лепих жеља”, пробуди ме из … Настави са читањем “Мост лепих жеља”

Празнина у мом срцу,
много јако куца,
стеже ми и душу,
која већ почиње да бледи,
умире полако,
и бежи у свет сенки,
потпуно уништен,
воље више немам,
предајем се,готов сам,
немам више ни за животoм жеља,
не знам шта да радим,
напушта ме срећа,
одлучио сам скачем,
са моста ”лепих жеља”,
пробуди ме из кошмара,
моја лепа жена,
пољуби ме,помази ме,
добро јутро каже,
као последњи пут у животу,
загрлих је јако,
сав срећан што је имам,
за њу увек ту сам само.

Мала звезда

Где си моја мала звездо, што за мене увек сијаш, па чак и онда кад је небо празно, и свака нада изгубљена, сијај,сијај,моја звездо мала, јер сам ја још увек она иста будала, обасјај ми пут,снагу ми дај, да пронађем свој,давно изгубљени сан, не дозволи да паднем и будем сам, пошаљи ми анђела да води … Настави са читањем “Мала звезда”

Где си моја мала звездо,
што за мене увек сијаш,
па чак и онда кад је небо празно,
и свака нада изгубљена,
сијај,сијај,моја звездо мала,
јер сам ја још увек она иста будала,
обасјај ми пут,снагу ми дај,
да пронађем свој,давно изгубљени сан,
не дозволи да паднем и будем сам,
пошаљи ми анђела да води ме кроз таму,
анђео је за мене једна девојка лепа,
коју сам срео некад давно у сну,
некад сам је и звао мала сјајна звездо,
тако си јако увек сијала,
да си ми срце увек загрејала,
зар се још увек не сећаш ко си и шта си,
упознали смо се у сну а живели у јави,
ти си за мене анђео и мала слатка звезда,
девојка из снова,љубав без граница,
у почетку мала светлост,
сада велика ко сунце,
и сија само на моме небу,
то је моја љубав,
нека свако зна,
волећу те највише,од срца само ја.

Када сам те угледао

Када сам те угледао, оживео сам опет, опет сам онај стари, онај што те воли, баш тај који за тебе живи стално, али кад одеш, ја сам опет тужан, тужан без тебе, изгубљен,сам,негде, чекам стално,па и сада, само да ти видим лице, лице анђела,што ми дах одузима, тако нежна и лепа, нестварна ал’ стварна, зато … Настави са читањем “Када сам те угледао”

Када сам те угледао,
оживео сам опет,
опет сам онај стари,
онај што те воли,
баш тај који за тебе живи стално,
али кад одеш,
ја сам опет тужан,
тужан без тебе,
изгубљен,сам,негде,
чекам стално,па и сада,
само да ти видим лице,
лице анђела,што ми дах одузима,
тако нежна и лепа,
нестварна ал’ стварна,
зато тебе од свих бирам,
јер си ти она права,
али ти то не знаш,
волети ме нећеш,
ал’ ја ћу тебе стално,
као што волим те и сада,
а волећу те и сутра,
и јуче и негде и тамо.

Само твој,заувек

Као сунце кроз облаке, моје срце сад стало је, не могу чак ни дисати, немам снаге ни говорити, бојим се чак и мислити, зар опет питаш шта ми је, волим те,ал’ немам те, желим те,ал’ ти ниси ту, причај ми,певај ми, љуби ме,плеши самном, врати ме у живот, само сам твој,зар не видиш, много те … Настави са читањем “Само твој,заувек”

Као сунце кроз облаке,
моје срце сад стало је,
не могу чак ни дисати,
немам снаге ни говорити,
бојим се чак и мислити,
зар опет питаш шта ми је,
волим те,ал’ немам те,
желим те,ал’ ти ниси ту,
причај ми,певај ми,
љуби ме,плеши самном,
врати ме у живот,
само сам твој,зар не видиш,
много те волим,спаси ме,
буди моја љубав,срећа,
моја вољена девојка,
бићу заувек твој,
само требаш да ме пустиш,
у срце твоје пуно љубави,
пожури,данас је тај дан,
кад сам опет слободан,
кад сам опет само твој,
а ти најзад само моја,
љубав је победила,волим те.