Добродошли!
Velike ideje su zbir gomile malih napora Reči su odsjaj svesnosti bljesak ka živućem… negde na površini proždirućeg besa koji vitla suze u iskrivljenim očima. Ka onome što se nije desilo…. niti ikada postoji šansa da se dogodi.
Velike ideje su zbir gomile malih napora
Reči su odsjaj svesnosti
bljesak ka živućem…
negde na površini proždirućeg besa
koji vitla suze u iskrivljenim očima.
Ka onome što se nije desilo….
niti ikada postoji šansa da se dogodi.
ЛЕПИ ЈОВАН Небом су играле звезде у колу под седам велова заводећи лолу, а, он је остао веран сванућу, оној нежној роси на врбовом прућу, што су миле деве у корпе сплитале, рогозима њих су пуниле са страшћу… и питале жељне љубави до неба, како лепи Јован млади све њих гледа… а, опет их сваку … Настави са читањем “ЛЕПИ ЈОВАН – Миладиновић Сандра”
ЛЕПИ ЈОВАН
Небом су играле звезде у колу
под седам велова заводећи лолу,
а, он је остао веран сванућу,
оној нежној роси на врбовом прућу,
што су миле деве у корпе сплитале,
рогозима њих су пуниле са страшћу…
и питале жељне љубави до неба,
како лепи Јован млади све њих гледа…
а, опет их сваку као брат целива,
поштује ко’ нико и цвећем дарива,
а, када ноћ падне гором чудо сија,
и само се чује тиха мелодија!?
(c) Миладиновић Сандра
Pišem o tome, naravno, čega sam se setila; dodajem samo- iznenada Oh, a ako bih pisala sve što pamtim, bolje bi bilo da stavim tačku, okrenem stranu, a sledeću iscepam (to bi im bila pretnja – ako pamtim ja, vi ne smete, nikako!) Sažalila sam se na svoju memoriju i dopustila joj da upravlja mojom … Настави са читањем “Memorija i ja — Marina Adamović”
Pišem o tome, naravno, čega sam se setila; dodajem samo- iznenada
Oh, a ako bih pisala sve što pamtim, bolje bi bilo da stavim tačku, okrenem stranu, a sledeću iscepam (to bi im bila pretnja – ako pamtim ja, vi ne smete, nikako!)
Sažalila sam se na svoju memoriju i dopustila joj da upravlja mojom rukom (mnome- ne!) nekoliko minuta.
Dakle, sećam se da sam oduvek pisala- drame, pesme, psihoanalize… to su zapazili moji učitelji, nastavnici, profesori srpskog jezika (svi!) i nisu mi davali jedinicu ako bih promašiila temu. Znate zašto? Zato što bih ispod takvog rada uvek dodala “ova tema mi se ne dopada, smislite nešto inspirativnije, dosadno je citirati velike književnike, a to radite četiri puta godišnje; slažete se?)
Kada sam završavala školovanje, profesor maternjeg je odahnuo i pozvao me na intimni razgovor.
E, o njemu sam htela nešto napisati, ali, opet, predugo bi bilo… Sve u svemu, sa suzom na prstu, zamolio me je “Draga moja, ovo je završni rad… ne mogu ti prihvatiti napisano, a ne smem ni dati jadinicu (znao je da ću okačiti o zid škole onaj o planiranom samoubistvu) Izaberi temu sama, napiši kod kuće, donesi i… videćemo….”)
Mojoj sreći nije bilo kraja! Još na putu prema kući, zaustavljala bih se, vadila vežbanku, ispisivala po rečenicu…i kad sam stigla do kapije, okačila sam o nju torbu i krenula tamo odakle sam došla.
Našla sam profesora, predala mu rad; on me je pogledao iznenađeno, otvorio stranu i naglas počeo čitati
“Kako sam završila u ludnici”
Nekoliko dana nakon toga, zaista sam došla do ludnice s kutijom pralina (moj prof. ih je voleo) i stavila na stočić pored kreveta dragog pedagoga… neka muu je večna slava… hvala… književnost nas nije… pomilovala
СУНЦЕ НА РАМЕНУ На мом длану је бели голуб, на мом рамену румено Сунце…. Па ипак, туга ми походи мисли… Кључ је од браве пронашла лако у стрепњи и несигурном кораку… и тако насела на нова искушења… Јер није мене брига шта се збива у моме срцу…..моја је љубав за музиком живота већа и јача … Настави са читањем “СУНЦЕ НА РАМЕНУ – Миладиновић Сандра”
СУНЦЕ НА РАМЕНУ
На мом длану је бели голуб,
на мом рамену румено Сунце….
Па ипак, туга ми походи мисли…
Кључ је од браве пронашла лако
у стрепњи и несигурном кораку…
и тако насела на нова искушења…
Јер није мене брига шта се збива
у моме срцу…..моја је љубав
за музиком живота већа
и јача од сваке сузе,
од сваке издаје и разочарења!!!
© Миладиновић Сандра
Čuj:šapuće vetar I oblaci su golubijski sivi Zastani!Ne žuri! Osmehni se bar Neće proći To što čekao si Ozaren juče Danas umoran Neće proći I osmeh je dovoljan za san. Čuj plače detinjstvo U hodnicima zaborava I glas što tišinu sanja Odnekud zove I crta između života i smrti Sve je tanja I tanja
Čuj:šapuće vetar
I oblaci su golubijski sivi
Zastani!Ne žuri!
Osmehni se bar
Neće proći
To što čekao si
Ozaren juče
Danas umoran
Neće proći
I osmeh je dovoljan za san.
Čuj plače detinjstvo
U hodnicima zaborava
I glas što tišinu sanja
Odnekud zove
I crta između života i smrti
Sve je tanja
I tanja
Plove oblaci Senče osmehe,senče trgove Zvone koraci Kroz javu i kroz snove. Prolaze lica Iz nesna dolaze,u nesan odlaze Kucaju srca I sati, sati prolaze. I sve je bolno ,beskonačno Pod maskom zvezda Nagost rudi I mračno je,mračno U oku stvari,u oku ljudi.
Plove oblaci
Senče osmehe,senče trgove
Zvone koraci
Kroz javu i kroz snove.
Prolaze lica
Iz nesna dolaze,u nesan odlaze
Kucaju srca
I sati, sati prolaze.
I sve je bolno ,beskonačno
Pod maskom zvezda
Nagost rudi
I mračno je,mračno
U oku stvari,u oku ljudi.
Ti kažeš:Ništa. Seni nalik ogrneš se osmehom I ćutiš… Tako ko Holanđanin Lutalica u buri Tako u nespretnosti sna. Ti misliš :sjaj to je I bled od smeška lišća jesenjeg Koračaš nekuda,eto Ti misliš:mir Moj jadni poeto I kud? Daleko je tvoj Dan Modri suton je brži I sam si,sam.
Ti kažeš:Ništa.
Seni nalik ogrneš se osmehom
I ćutiš…
Tako ko Holanđanin Lutalica u buri
Tako u nespretnosti sna.
Ti misliš :sjaj to je
I bled od smeška lišća jesenjeg
Koračaš nekuda,eto
Ti misliš:mir
Moj jadni poeto
I kud?
Daleko je tvoj Dan
Modri suton je brži
I sam si,sam.
Trave znaju moje misli. U suton kad spuste umorne glave, I setne u dalj blude U oku im zablista tajanstvo suza. Tada šapuću tiho,meko Sve ono što sam nekad u snu i na javi reko Trave znaju moje misli. Jednom ću (budni spavač) stati I moru trava sebe odbeglog prepoznati.
Trave znaju moje misli.
U suton kad spuste umorne glave,
I setne u dalj blude
U oku im zablista tajanstvo suza.
Tada šapuću tiho,meko
Sve ono što sam nekad u snu i na javi reko
Trave znaju moje misli.
Jednom ću (budni spavač) stati
I moru trava sebe odbeglog prepoznati.
Kuća je bila prazna; nigde nikoga. Zaključao je, navukao zavese, isključio sve uređaje, seo na pod i….. poludeo. Hteo je doći do suštine sebe samoga; predahnuti od civilizacije … nije uspeo… Znojio se, uzdisao, molio misli da ga napuste… međutim… one nisu imale kud..sećate se – sve pod ključem! (demens omnium mater dilemmas) Na umrlici piše … Настави са читањем “LUDOŠĆU PROTIV LUDILA! — Marina Adamović”
Kuća je bila prazna; nigde
nikoga.
Zaključao je, navukao zavese, isključio
sve uređaje, seo na pod i…..
poludeo.
Hteo je doći do suštine sebe samoga;
predahnuti
od
civilizacije … nije
uspeo…
Znojio se, uzdisao, molio misli da ga napuste…
međutim… one nisu imale kud..sećate se
– sve pod ključem!
(demens omnium mater dilemmas)
Na umrlici piše
“posle kratke i tihe jeze,
preminuo je XY, ludak nad ludac
ima”
Ožalošćeni
-prazno
-prazno
-prazno
i
vlažna crna košulja
Polju Božurovu . Tu smo, gdje smo, htjeli to ili ne htjeli, ono smo što jesmo! . Taman i svijet cijeli bio drugačiji, mi ćemo ostati ono što biti smo željeli, . i mi ćemo uvijek znati da smo jači od njih, pa taman i svi mogli stati . u jednu pjesmu, u samo jedan … Настави са читањем “Polju božurovu – Miro Beribaka”
Polju Božurovu
.
Tu smo, gdje smo,
htjeli to ili ne htjeli,
ono smo što jesmo!
.
Taman i svijet cijeli
bio drugačiji, mi ćemo ostati
ono što biti smo željeli,
.
i mi ćemo uvijek znati
da smo jači od njih,
pa taman i svi mogli stati
.
u jednu pjesmu, u samo jedan stih,
ili pod jedno drvo šljivovo!
Da naše je srce crvenije od ruku njihovih,
.
i da se mi uvijek radjamo ponovo
sa još ljepšom šarom na dlanu,
da ćutke pojemo uz slovo javorovo,
.
da čekamo da zraci granu
na riječ Seattleovu,
i da nam riječi planu
.
u oganj, u spomen danu Vidovu,
i na rod vaskoliki
koji usnu na Polju Božurovu!
.
Miro Beribaka