Добродошли!
U ogledalu dvojnicu gleda Papirna balerina I paučina maznošću svile Duž polica se raspreda. Bila je noć I zavese razmaknute I molio je:neka uđe I svetlost se nezemaljska lila. I opet će ozarenjem krotak U prašinu dnevnih paravana I balerina će opet stajati Ispred ogledala uplakana.
U ogledalu dvojnicu gleda
Papirna balerina
I paučina maznošću svile
Duž polica se raspreda.
Bila je noć
I zavese razmaknute
I molio je:neka uđe
I svetlost se nezemaljska lila.
I opet će ozarenjem krotak
U prašinu dnevnih paravana
I balerina će opet stajati
Ispred ogledala uplakana.
Umeš li da plačeš To što ćutim sada? Dok tišina vreba Umeš li da sanjaš Kad ćutati treba? Zastaneš li smela Kad hodaju glasno? Da kažeš trenutku Svu slobodu ptice I svu pustoš neba. Umeš li da umreš Kad umreti treba? Znaš li da oćutiš To što nisam reko? Da pođeš do sebe Daleko,daleko
Umeš li da plačeš
To što ćutim sada?
Dok tišina vreba
Umeš li da sanjaš
Kad ćutati treba?
Zastaneš li smela
Kad hodaju glasno?
Da kažeš trenutku
Svu slobodu ptice
I svu pustoš neba.
Umeš li da umreš
Kad umreti treba?
Znaš li da oćutiš
To što nisam reko?
Da pođeš do sebe
Daleko,daleko
Nema nogu nema ruku ni dela tela za ritam i dah a ja jurim kao muva – kô živina Parmenide! – omn(est)nihil -bezglavo Nema glave! Doktore – čujem zvuk iz pore vaše X depresije! Nemoguće! Moguće! Nihil omnes nihil OM… NE! Brže! desiće se čudo u rupici, trnu, dijalektu vrane!” – počinje! Vulkan kolaps sintakse/gme!! … Настави са читањем “SCIO ME OMNES SCIRE — Marina Adamović”
Nema nogu nema ruku
ni dela tela za ritam
i dah
a ja jurim kao muva – kô
živina
Parmenide!
– omn(est)nihil -bezglavo
Nema glave! Doktore –
čujem zvuk iz pore vaše X
depresije!
Nemoguće!
Moguće!
Nihil omnes nihil OM…
NE! Brže!
desiće se čudo u
rupici,
trnu,
dijalektu vrane!”
– počinje!
Vulkan
kolaps sintakse/gme!!
Ne rszumem nikog
jer mi je jasno
da
razumem sve
Hitno! Hitno!
Apokalipsa drhti od
geliofobije!!!!
kamin(n)gs
Борислава Дворанац ШУМСКИ МОРНАР Зелене панонске вене жутог класја виле у срцу дрвосече отклањају умор ветрић благ откос мириса поје танану невесту носи крчаг хладне воде са ђерма лети лаким кораком драгом да освежи дан да одмори руке да вином напоји млађаног витеза панонског морнара шумског да умири ___________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, … Настави са читањем “Борислава Дворанац, ШУМСКИ МОРНАР”
Борислава Дворанац
ШУМСКИ МОРНАР
Зелене панонске вене
жутог класја виле
у срцу дрвосече
отклањају умор
ветрић благ
откос мириса поје
танану невесту носи
крчаг
хладне воде
са ђерма лети
лаким кораком
драгом
да освежи дан
да одмори руке
да вином напоји
млађаног витеза
панонског
морнара шумског
да умири
___________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
Ćutaću Pločnici ćute I fasade krečene u belo Ćutaću zbog mansarde I sebe u crnom Zbog suza,eto Ćutaću Zato što nisam znao Da tuga je boja neba Oprostite To što sam prećutao boli I nikom ,nikom ne treba Ćutaću zbog prašnjavih sokaka I koraka I opet suza Pustite!Idite! Vas neko čeka A ja..,ja sam samo … Настави са читањем “Ćutaću-Radenko Nastić”
Ćutaću
Pločnici ćute
I fasade krečene u belo
Ćutaću zbog mansarde
I sebe u crnom
Zbog suza,eto
Ćutaću
Zato što nisam znao
Da tuga je boja neba
Oprostite
To što sam prećutao boli
I nikom ,nikom ne treba
Ćutaću zbog prašnjavih sokaka
I koraka
I opet suza
Pustite!Idite!
Vas neko čeka
A ja..,ja sam samo hteo reći,
Ali neka,….neka..
Борислава Дворанац Г Н Е З Д О Вијеш гнездо под трепавицама одлазиш од мене са прозора носиш вреле сенке грленим зеницама хрлиш дану милиш ка сутону плетеш сан до јутра силазиш низ леје заблисташ и нестанеш у мени рођен треном жар тиња напупело пролеће убран зором остаје ми цвет булке и топао поглед срне … Настави са читањем “Борислава Дворанац, Г Н Е З Д О”
Борислава Дворанац
Г Н Е З Д О
Вијеш гнездо
под трепавицама
одлазиш
од мене
са прозора
носиш
вреле сенке
грленим зеницама
хрлиш дану
милиш ка сутону
плетеш сан до јутра
силазиш низ леје
заблисташ
и нестанеш
у мени
рођен треном
жар тиња
напупело пролеће
убран зором
остаје ми цвет булке
и топао поглед срне
то ме носи
међ’ јорговане
на обалама Босута
__________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
СВЕДОЧИМ…… Ево ме, ја Косовка девојка сузама мијем ране ових јунака што падоше сред сумрака људких душа…. Певам и плачем у исто време… док ми ветар мрси дугу косу. Гледам уснуле очи и крваве гајтане, сабље, и копљем коње прободене… Тамо негде још виори застава српска у руци мога брата, и чујем уздах бола, у … Настави са читањем “СВЕДОЧИМ – Миладиновић Сандра”
СВЕДОЧИМ……
Ево ме,
ја Косовка девојка
сузама мијем ране ових јунака
што падоше сред сумрака људких душа….
Певам и плачем у исто време…
док ми ветар мрси дугу косу.
Гледам уснуле очи
и крваве гајтане, сабље,
и копљем коње прободене…
Тамо негде још виори застава српска
у руци мога брата, и чујем уздах бола,
у ропцу крик сокола….
Ево ме,
родићу Србина знам!!!!
А, сада у јелеку и кошуљи извеженој,
у пасу тканица, у руци крчаг,
корчам овим пољем наједном јака,
а, до јуче ми је била душа – као памук лака…
и брижна …због јунака који јахаше крај мога дома,
до Косова поља које их је дочекало
препуно црвених божура као вино рујно…
Опило их јунаштвом и слободом,
правдом и надом, вером у боље сутра,
па падоше као магла на очи,
и издаја обоји ноћи у црње,
а, трње се заби ко Исусу у чело…
Ух, те хуље……
Ево ме,
ја сведочим о чему сања и за шта
се моли српска душа…
У свакој сам цркви и манастиру, пољу, долу,
брегу, шуми,на челу сваког детета
у повоју што мирише на невиност
и грче као звоно где год нас има…
Сјединимо се у једно јато,
Лазару биће на срцу милина….
Ми Срби ВОЛИМО – то је истина!
© Mиладиновића Сандра