NENAPISANA NAJTUŽNIJA – Nena Miljanović

  Noćas bih mogla kao Neruda Napisati najtužniju pesmu o ljubavi Zaista bih mogla I bila bi to poema tužnija od Pablove Jer on je bar sebe osećao I nedostajala mu je ONA koju je voleo Nedostajala je Njegovim rukama koje su je grille I oku koje je gledalo njene nepomične oči Ali Pesnik je … Настави са читањем “NENAPISANA NAJTUŽNIJA – Nena Miljanović”

 

Noćas bih mogla kao Neruda
Napisati najtužniju pesmu o ljubavi
Zaista bih mogla
I bila bi to poema tužnija od Pablove
Jer on je bar sebe osećao
I nedostajala mu je ONA koju je voleo
Nedostajala je
Njegovim rukama koje su je grille
I oku koje je gledalo njene nepomične oči
Ali
Pesnik je i posle nje imao ruke i oči
(kojim je nedostajala)
Imao je sebe
Savršeno ispunjenog čulnom patnjom
(i mužjačkim besom jer draga grli drugoga)
Ipak ispunjenog nečim
(sujetnim sobom)

A ja sam potpuna praznina
Kao pre rođenja ili posle smrti
Ruke su mi dve zaboravnosti
I oči dva slepca bez vodiča
Bar ženske uvređenosti da je
I besa što dragi sada ljubi drugu
A ljubio me je
Ljubio
I verovao i govorio da me voli
On koga sam toliko volela
Da sam srećna što nije nesrećan
Sad kad ljubi neke druge oči ne sećajući se mojih
I sluša reči druge žene a ne čini mu se moj glas
Mogla bih noćas takvu (o sebi)
I bila bi moja najtužnija o njemu
Tužnija od Nerudine

Neću je napisati
Kome i čemu bih je sada
Kad više nisam ni mala pesnikinja (poeziji)
Ni velika žena (njemu)
Ništa od svega što sam bila (sebi)
Sa njim

 

POVRATAK PLAVETNILA MOJE MLADOSTI – Slobodan Jevremović

Gde je nestala devojka plave kose proteklih predavnih radosti duša i sećanja koja ne prolaze, koja ne nose nikakvi zaboravi vremenskih zona, i dugo vremena nisam ni sanjao, predugo proteklog nisam ni znao, da voljeno plavetno bila je ona, dobra plavooka, andjela duše, ona je najzad, na kraju ćutnji, moja je ona. Dokaz je vreme … Настави са читањем “POVRATAK PLAVETNILA MOJE MLADOSTI – Slobodan Jevremović”

Gde je nestala devojka plave kose
proteklih predavnih radosti duša
i sećanja koja ne prolaze, koja ne nose
nikakvi zaboravi vremenskih zona,
i dugo vremena nisam ni sanjao,
predugo proteklog nisam ni znao,
da voljeno plavetno bila je ona,
dobra plavooka, andjela duše,
ona je najzad, na kraju ćutnji,
moja je ona.

Dokaz je vreme da nikad ne prodje,
istina ipak na kraju dodje,
dana jednoga života našeg,
zahvalnost tebi što bila si ona,
nestala radosti, najzad si došla
u stvarnost istine, u budnost snova
da opiješ mene, plavotna, nežna,
iskrenost tvoja, lepota ova.

Dane teturam, stalno sam pijan,
ne vidim ništa, ne tražim išta,
i samo mislim, i samo jesam,
i misao o tebi je najlepši san…

(Bgd, 27. sept. 2017)

Photo *Foto -Internet, art obrada -Darko

NE DAJU MALOJ PTIČICI – Slobodan Jevremović

*** ONOG NAJLEPŠEG DANA, KADA SI UGLEDALA SVET, TI NISI POSTALA SLATKA NAJLEPŠA MALA PTIČICA, TI ODMAH SI POSTALA VELIKA, NAJDRAŽA, NAJBOLJA DUŠA ANDJELA NA CELOM SVETU I NEBESKIM PROSTORIMA… *** Ne daju joj nikud da sama poleti, onu malu nežnu ptičicu neko uporno drži za nogicu, pa onda joj priča istu pričicu da orlovi … Настави са читањем “NE DAJU MALOJ PTIČICI – Slobodan Jevremović”

***
ONOG NAJLEPŠEG DANA,
KADA SI UGLEDALA SVET,
TI NISI POSTALA SLATKA
NAJLEPŠA MALA PTIČICA,
TI ODMAH SI POSTALA
VELIKA, NAJDRAŽA,
NAJBOLJA DUŠA
ANDJELA
NA CELOM SVETU
I NEBESKIM PROSTORIMA…
***

Ne daju joj nikud da sama poleti,
onu malu nežnu ptičicu
neko uporno drži za nogicu,
pa onda joj priča istu pričicu
da orlovi vrebaju i svuda lete
a sebe ne vide kakvi su pauci,
pa stalno sputavaju, mreže joj plete,
ne daju odmora, ne može da spava,
nema ramena da spusti se glava,
njoj, sirotoj, šarenoj, lepoj,
milosnoj mojoj, najdražoj mojoj,
najlepših pera na takvoj milosnici,
njoj, jedinoj jednoj muzici duše,
ne daju da cvrkutom jadi se ruše,
nesnivanoj lepoti, mojoj mezimici,
maloj ptičici…

(Bgd, 26. sept. 2017)
Photo
*Foto Internet, art obrada -Darko

ISTOK – Filip “Aiwass” Milinković

Od sto udaraju novčići, Što preku sudbinu nose, Kažu mudraci sa istoka, Da svetu tajinu oni kriju. Kažu pređi veliku reku, Govore mi da posetim velikog čoveka, Ja sedim i gledam tiho, Tri novčića što sudbinu mi kazaše. Govore mi posluješ sa vragom, A ja samo mudrace pitah za savet, Jer sa istoka izlazi sunce, … Настави са читањем “ISTOK – Filip “Aiwass” Milinković”

Od sto udaraju novčići,
Što preku sudbinu nose,
Kažu mudraci sa istoka,
Da svetu tajinu oni kriju.

Kažu pređi veliku reku,
Govore mi da posetim velikog čoveka,
Ja sedim i gledam tiho,
Tri novčića što sudbinu mi kazaše.

Govore mi posluješ sa vragom,
A ja samo mudrace pitah za savet,
Jer sa istoka izlazi sunce,
Valjda u zori i sudbina može da se vidi?

Kada upadnu novčići u bunar,
Čudno li je nositi se sa time,
Kada ih pak obuzme neka nebeska sila,
Dobijem neki osečaj miline.

Sve je to nastalo u glavi mudraca,
Što sa istoka svet naš kroje,
Knjiga mudrosti možda to jeste,
Ali takođe krije i senke radosti moje.

VRATA OSTAJU OTVORENA – Slobodan Jevremović

A ja, pritisnut željama da ti pomognem ne dam se silama, neću da potonem, vrata se trudim, zatvorit hoću, neću ni promaju niti hladnoću, te slane suze s Mrtvoga mora nek’ su drugima svenoćna mora a nikako tebi, bolna mi dušo, ne dam da bude bilo ko uš’o, da promajom smeta, ranjena srno, očiju mojih … Настави са читањем “VRATA OSTAJU OTVORENA – Slobodan Jevremović”

A ja,
pritisnut željama da ti pomognem
ne dam se silama, neću da potonem,
vrata se trudim, zatvorit hoću,
neću ni promaju niti hladnoću,
te slane suze s Mrtvoga mora
nek’ su drugima svenoćna mora
a nikako tebi, bolna mi dušo,
ne dam da bude bilo ko uš’o,
da promajom smeta, ranjena srno,
očiju mojih radog pogleda,
da budeš srećna, da nije sve crno,
da vrata zatvorim, toplotu čuvam,
za tebe bolnu, za tebe jesam.

A ja,
gledam prolaznost davnina naših,
slike prošlosti boje nam vrata,
ne vrede napori, ne vredi snaga,
naviru senke naših sećanja,
iako te lečim, iako si bolje,
iako vraćaš sve dobre volje,
ipak kad dan je ili noć snena
vrata prošlosti, svih davnih mladosti
vrata tih sećanja divotnih naših
opet ostaju otvorena.

A ja,
i dalje se trudim i ti me čuvaš,
prošlost je sada, dalje te živim,
zdravlje ti vraćam pogledom milim
a vrata sveproteklih svenaših dana
zauvek, stalno, ostaju otvorena…

(Bgd, 25. sept. 2017)

ZNACI – Slobodan Jevremović

Gde su nestali znaci daleki mladosti naše, prašnjavih staza, dodira duša, kad ljudi neki nisu nam dali, nisu nas znali, nikakvu viziju nikada imali a mi prijatelji bili smo sreće, skrivenu ljubav neznano čuvali od tada do posle, do sutra, preksutra, pa sve do danas kad smo saznali, i sve znake naše iz duše izneli … Настави са читањем “ZNACI – Slobodan Jevremović”

Gde su nestali znaci daleki
mladosti naše, prašnjavih staza,
dodira duša, kad ljudi neki
nisu nam dali, nisu nas znali,
nikakvu viziju nikada imali
a mi prijatelji bili smo sreće,
skrivenu ljubav neznano čuvali
od tada do posle, do sutra, preksutra,
pa sve do danas kad smo saznali,
i sve znake naše iz duše izneli
al’ na tren samo, jer treba da traju,
nisu to stvari koje se daju,
to znamo samo i ja i ti.

Sad znam, ti znaci čekaju tamo,
na mestu utiha slavuja naših,
gde prašinu puteva asfalt menja,
gde nema ljudi pogrešnih, nekih,
gde iskrenost duše snove nam sanja,
pored livada mirisnih otkosa,
znaci gde travu je prekrila rosa,
sadašnjih proleća naših jesenjskih,
oni nas čekaju, ponovo raduju
sadašnjim danima našim, skrivenim,
čekaju na nas nanovo, tamo,
na onom mestu, za nas samo,
ja znam…

Ne treba toranj, ne treba daljina,
tvoja je sada samo blizina,
gledanje sadašnje radosti duše
i ne misli staro, boli se ruše,
a znaci su tamo, i ljubav samo,
za nas…

(Bgd, 24. sept. 2017)

TORANJ SA POGLEDOM -2 – Slobodan Jevremović

Bio sam uporan, po bespuću hodao i najzad umoran do tornja stigao da tebe andjela napokon vidim, poljubi me nežno, pomoć ti tražim baš sada za ruku pruženu vapim… Al’ sreće nemam, zatvoren ulaz, ne rade vikendom, ne mogu gore, kako da tebe pogledom dozovem, i umoran, bolan, izlaz da nadjem… I onda tek vidim … Настави са читањем “TORANJ SA POGLEDOM -2 – Slobodan Jevremović”

Bio sam uporan, po bespuću hodao
i najzad umoran do tornja stigao
da tebe andjela napokon vidim,
poljubi me nežno, pomoć ti tražim
baš sada za ruku pruženu vapim…

Al’ sreće nemam, zatvoren ulaz,
ne rade vikendom, ne mogu gore,
kako da tebe pogledom dozovem,
i umoran, bolan, izlaz da nadjem…

I onda tek vidim u podnožju tornja
– pa ti si ovde, smešiš se blago,
i toplost mi daješ dodirom mekim,
ne mogu razumet’, al’ načinom nekim
ja postajem čio, smejem se drago…

Ti pravi lek si, sad ne vidim ništa,
tebe ja samo na dušu privijam,
u podnožju tornja puno te gledam,
k’o da te ne znam, k’o najdraže blago,
i ćutim daljine, puno sam preš’o,
i ćutim blizine, tebe sam naš’o,
osećam najdraža kako me greješ,
toplost tih dodira i kako se smeješ,
i nisam ti bolan, srećan sam sada,
tako nek bude, da radost vlada,
ljubavi moja, na ivici utiha onog slavuja,
radosti naše što najzad leluja
svuda sa nama, i bole slama,
ovde u podnožju tornja sa pogledom,
sa našim rečima, sa našom nadom,
mila moja…

(Bgd, 23. sept. 2017)

TORANJ SA POGLEDOM – Slobodan Jevremović

Visoki toranj u planini stoji portir na ulazu posete broji i kad se uspnem, ljudi su stali sa platforme gledaju, svi su nam mali, daleka vozila, daleki ljudi, al’ ja samo ćutim, niko se čudi što tebe vidim na putu onom tada dalekim, tada sa bolom, a sada veselu, na putu srećnu, i pružaš mi … Настави са читањем “TORANJ SA POGLEDOM – Slobodan Jevremović”

Visoki toranj u planini stoji
portir na ulazu posete broji
i kad se uspnem, ljudi su stali
sa platforme gledaju, svi su nam mali,
daleka vozila, daleki ljudi,
al’ ja samo ćutim, niko se čudi
što tebe vidim na putu onom
tada dalekim, tada sa bolom,
a sada veselu, na putu srećnu,
i pružaš mi ruke uz pesmu nežnu,
greješ mi srce, dodiruješ duše,
boli kod mene sasvim se ruše,
pa čak na tornju osećam tebe,
snagu što zračiš da lečiš mene,
mila najmila i draga moja.

Sići ću jednom sa tornja sam,
odmah se setim, odavno znam,
tvoje dobrote nit’ nema nigde
retkost si džungle koja je svugde,
a ti si predobra, iskrena, mila,
andjeo jesi, ja vidim ti krila,
pa hvala za najlepša dela tvoja,
draga i nežna ljubavi moja.

(Bgd, 22. sept. 2017)

O PESNIČKOM UMEĆU – Dejan Ivanović

O PESNIČKOM UMEĆU Pesnici se muče da otkriju Koliko još mogu pisati poeziju? Ushićenjem zaneti, obuzeti , da im se misao ne pomuti. Da ostane razgovetna, jasna. Da im stihovi i rime, ne postanu puste vetrometine, jedna drugoj nasumično slične… Kad se usklade misli poznate, sasvim obične, oprezno, nehotično nam liče, na skulpture klasične izvajane … Настави са читањем “O PESNIČKOM UMEĆU – Dejan Ivanović”

O PESNIČKOM UMEĆU

Pesnici se muče da otkriju
Koliko još mogu pisati poeziju?
Ushićenjem zaneti, obuzeti ,
da im se misao ne pomuti.
Da ostane razgovetna, jasna.
Da im stihovi i rime,
ne postanu puste vetrometine,
jedna drugoj nasumično slične…
Kad se usklade misli poznate, sasvim obične,
oprezno, nehotično nam liče,
na skulpture klasične izvajane od kamena,
(iako pristigle odnekud izvan vremena)
rukom nejasne siluete što se sapliće,
bledim svetlom mesečine opijena!

Dejan Ivanović
Baroševac,09.09.2017.

 

TVOJA POMOĆ – Slobodan Jevremović

Nisam te našao u prostoru našem Da rane mi vidaš i utehu pružiš, Težine skineš i nežno me držiš, Veoma trebam lepu reč tvoju, Vodu da utopim svu tugu svoju, A nemam koga do tebe samu, Ljubavi moja, razbij mi tamu, Zato sam hodao, našao nisam, Niti u snima, niti na javi, A znam da … Настави са читањем “TVOJA POMOĆ – Slobodan Jevremović”

Nisam te našao u prostoru našem
Da rane mi vidaš i utehu pružiš,
Težine skineš i nežno me držiš,
Veoma trebam lepu reč tvoju,
Vodu da utopim svu tugu svoju,
A nemam koga do tebe samu,
Ljubavi moja, razbij mi tamu,
Zato sam hodao, našao nisam,
Niti u snima, niti na javi,
A znam da tu si za mene uvek
Jedini pravi najhitan lek,
Onaj što trebam baš sad od tebe,
K’o svetlo u noći, k’o blago za navek.

Možda tebe ja video nisam
Umornog pogleda, muti se stvarnost,
Al’ dalje idem, tu si ti negde,
Fatamorgane su samo pustinjske stvari,
I nema ničeg što želju mi kvari,
Uporno tražim milosnu blagost
Pa moram te naći, trebaš pomoći,
Ranjenoj duši tvoga voljenog,
Mila moja.

Neka me boli, neka je meni,
Neka je java, il’ snovi sneni,
I dalje idem prema tebi…

(Bgd, 21. Sept. 2017)