SUDBINA—— Marina Adamović

Pazila sam da ne zgazim mrava,
(zgazila sam)
Sela sam na kamen i razgledala
(zgaženoga)
Kako proći ovom stazom,
a ne ubijati stopalima ?
Nemoguće. Ne.
Sedeću gde sedim,
moliti za oproštaj
i pokopati uz ritual
Kada padne noć,
ja cu pasti od umora,
a sutra,
moliti se bogu mrava
za sve brze u ranama,žilama,
(otrujte me, ugušite!)
i hiljade pogaženih mojim mrtvim plećima
(nije sve u stopalima!)
Hej, bog se već smeje glasno
“Tako nam je suđeno,
izjavljujem,
eto,
eto, tako”

BIT —- Marina Adamović

To što me je bolela glava,
što sam slomila prst tražeći
maramice u mrklom mraku,
što su najavili rat u susednoj zemlji,
što je izgorela fabrika za izradu
automobilskih guma,
što je struje bilo u sasvim
desetoj zgradi,
što nemam snage da izgovorim
nijednu reč,
nisam registrovala.
.
Ove noći, dete spava mirno.

БРАТСКИ ВАПАЈ – Лена Јовановић

БРАТСКИ  ВАПАЈ  

Из гробова опомињу преци,
са фресака гледају вас свеци. 

Па вам веле Српска браћо мила,
вражија вас притиснула сила.

Један народ а исти и свеци,
заклињу вас јуначки вам преци.

Не ударте брат на брата свога,
не љутите нашег Христа Бога.

Да држите Миљаново чојство,
избегнете сатанско вам робство.

Да брат брату у невољи буде,
па анђели нек вам онда суде.

Острог беше исто што и Жича,
а Цетиње, Косовске светиње.

Па куд онда брат на брата свога,
да послуша тог туђина злога.

Вапај теби Василије Свети,
недај братство да се поремети.

Вапај теби Светитељу Саво,
најмудрија Света Српска главо.

Вапај теби небеска царице,
Света мајко наша заступнице.

Клекните ви пред Господа Христа,
нек завапи ваша душа чиста.

А ми јадни да се дозовемо,
ни туђина ми да не презремо.

© Лена Јовановић
О.Ш. ЖИВОМИР САВКОВИЋ, КОВАЧЕВАЦ

HAJDUK VELJKO-Miroslav Krnjeta

Hajduk Veljko po krajini bećari
preko Morave ne smeju zulumćari.
Vodi čete kroz šume
udara na sablje
udara na kuršume.

Ne da Veljko
Negotinske krajine
ne da turske zulume,
nećeš pljačkati i paliti
turčine.

Desnicom seče buljubaše
oganj kubure bije bimbaše,
zove na megdane
turske kapetane
sabljom seče
turske turbane.
Uz tambure i pesmu jaše Kušlju
sa megdana nosi krvavu košulju.

Sedi u kuli baba finka
oštri sablju,grli pušku,vino pije,
ustaničkom vojskom komanduje
tursku silu na boj čeka.

Pršte kumbare Veljko peva
na šancu stoji dok top seva,
ne plaši se besnog turčina
juriša ranjen kod Varvarina.

Guslari pevaju
srca narodna pripovedaju
kako brani Srpsku raju,
o hrabrom junaku željnom slobode
o neustršivom srcu
krajinskog vojvode.

Evropa sluša o Veljkovom boju
vetar nosi preko reka
junaka slavu,
carevi su čuli junaštva
o Srpskom lavu.

Pogodi te topovsko đule
pao si u šancu Negotinske kule,
glavu dajem krajinu ne dajem,
zakletvu u krvi ispunio
zavet slobode urezao
slavnim junačkim sjajem.

Kad bi opet moja bila–Miško pločić

Kako bih želeo da te zagrlim
I da te privijem uz sebe
Jer moje srce želi samo tebe
Želelo bi da je s tobom
Svaki Božji tren
Zar ne vidiš, maco
Koliko sam u tebe zaljubljen…

Ne mogu bez tebe ni jednu sekundu
Nezgodno mi je kada nisi tu
Srce moje ludo za tobom pati
Samo dodir tvoj može
U život da ga vrati…

Samo blagi dodir tvoje ruke
Smanjio bi mome srcu muke
I samo jedan nežni osmeh tvoj
Uneo bi toplinu u život moj…

Vratila bi se toplina u oči moje
Istog trena kad bih osetio usne tvoje
I vratio bi se osmeh na moje lice
Kad bih oko vrata
Osetio tvoje ručice…

Kad bi opet htela da budeš moja
Zvezde bih bacio pred stopala tvoja
Uradio bih zbog tebe sve što želiš
Sve što treba
Skinuo bih ti i sunce sa neba…

Kad bi opet moja bila
Kad bi me još jednom poljubila
Ne bi me srce više bolelo
Dodji, pa ono te je uvek volelo.

Песничка сусретања ПоезијаСРБ 29.01.2020. – Књига године


Slike na Fejsbuku
У Крушевачком позоришту је 29.01.2020. године одржана традиционална манифестација ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на којој су уручене додељене награде за Књигу године у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Награду КЊИГА ГОДИНЕ  добили су: Даница Рајковић за област поезије за књигу СЛУШАМ ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ, Михајло Ћирковић за област сатире за књигу МЕЉАВА ВРЕМЕНА и Зоран Јовановић из Лесковца за област прозе за књигу ВИКА МИ ЛЕЈКА (награда ће бити уречена касније). Похвалу су добиле књиге ПРИТИВРЕЧЈЕ – Дејана Милошевића и ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодрага Обрадовића. Награђени и похваљени аутори: Даница Рајковић, Михајло Ћирковић, Дејан Милошевић и Љубодраг Обрадовић су говорили своје стваралаштво из награђених и похваљених књига. У наставку програма своју поезију су говорили: Саша Милетић, Првослав Пендић, Небојша Тадић, Живота Трифуновић, Мирослава Смиљанић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић, Душка Ерић, Ратко Тодосијевић Баћо, Драгојло Јовић, Милосав Ђукић Ђука, Мирослав Мића Живановић, Градимир Карајовић, Дејан Петровић Кенац, Невена Нинковић, Мишко Плочић, Слађана Бундало, Хаџи Иван Милановић, Данијела Јевремовић, Јованка Владић, Весна Михајловић, Богдан Јевтић и Светлана Ђурђевић. Своје Афоризме говорили си Драган Матејић, Братислав Костадинов и Саша Милетић. Др Раде Биочанин говорио је о екологији и сардњи коју има са Удружењем песника Србије, а у то име доделио је и пригодне награде Светлани Ђурђевић и Ратку Тодосијевићу. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Саша Милетић. У музичком делу програма наступили су Душан Дуца Пејчић и вокални солиста Иван Станковић, а представио их је музички уредник програма Мирослав Мића Живановић.

Духовно-еколошке вредности у ОШ “Станислав Бинички” у Јасици

У ОШ Станислав Бинички у Јасици, дана 23.01.2020. године одржана је трибина под називом “Духовнo-еколошке вредности у заједници и улога младих у свеопштим напорима опстанка у руралним подручјима”. У програму, поред еминетних стручњака из области екологије, какав је др Раде Биочанин, учествовали су и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић. У реализацији програма је учествовао и Културни центар Крушевац и директорка Виолета Капларевић, као и ОШ Станислав Бинички из Јасике и директор Иван Пелаић...
Slike na Fejsbuku

Моја маленкост…

Тако ми овога дана
Моја маленкост – Светлана
Тако ми овога дана
Направила бих велики грех
Велики осунчани смех

Требало би месечеве капљице
Уткати у косе набујале Мораве
     Пре гласа плаве љубичице
     
Јер тада више не би долазиле зиме
      Стално би у завичају цветао југ
А прoлeће не би напуштало луг

Зато по читав дан
 Савијам сунчеву росу
И разбијам брзацима сан
Само да би Морава
Имала цећураву косу

И тако клешем месечеве опеке
И брзацима Мораве вијуге ткам

Тако ми овога дана
Моја маленкост
– Светлана…

© Светлана Ђурђевић

 

ЛЕТ

Иза окука и врзина
У царству слободе
У души широкој
Постоји увек нека топлина
И кад се мисли све је пусто

Дубоко у мени
Одзвања прoлeће
Доноси утеху и славује
И кад живот поразе намеће
Песме природе
Однекуд заструје

И све се учини да је лепо
И дах и смех и суза
И идем кроз живот попреко
Преко трња и јаруга

Спотакнем се
Паднем
Срце залупа
Трчим опет
Није све пропало
Намигнем ветру
И летимо скупа
Кроз живот
Свет и све остало

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “Духовно-еколошке вредности у ОШ “Станислав Бинички” у Јасици”