GLAS ~ milka vukic v.

Pešćani glas Svilenog sokola srcu stiže kresnicama Ljubavlju obogaćen Kičmom ga oblaže Iznova spaja Mozak ispire Hladi nerve Prokuhanoj kosi, Noktima sabira Prelijava u njedra Svetionik je Zakopanih čula, Školjkama plaća Zalihe da donose cara šapata Boje glasa Blažena osmeha. Nek teče Trulim živcima Nek živi U golim snovima. Njegov glas, Glas njegov. __________________

Pešćani glas
Svilenog sokola
srcu stiže kresnicama
Ljubavlju obogaćen
Kičmom ga oblaže
Iznova spaja
Mozak ispire
Hladi nerve
Prokuhanoj kosi,
Noktima sabira
Prelijava u njedra
Svetionik je
Zakopanih čula,
Školjkama plaća
Zalihe da donose
cara šapata
Boje glasa
Blažena osmeha.
Nek teče
Trulim živcima
Nek živi
U golim snovima.
Njegov glas,
Glas njegov.

__________________

M(me) A(spic)

Kad sam bila dete, moji su se ponosili lepom ćerkom. Mene je bilo stid svakog pomena te posebnosti. Kada sam postala devojčurak, lepotu sam izbacila iz rečnika, a počela da koristim puno drugih koje su mi se topile u ustima pre nego što bi ih grlo osetilo; na pitanje cenjenog psihijatra – da li znam … Настави са читањем “M(me) A(spic)”

Kad sam bila dete, moji su se ponosili

lepom ćerkom.

Mene je bilo stid svakog pomena te posebnosti.

Kada sam postala devojčurak, lepotu sam izbacila

iz rečnika, a počela da koristim puno drugih koje su mi se topile u ustima pre

nego što bi ih grlo osetilo;

na pitanje cenjenog psihijatra – da li znam koliko sam lepa, odgovorila sam

prosto, kao priznanje krivice: “znam” i okrenula glavu prema piksli s njegovom cigaretom. On se nasmejao i nastavio : “zašto ne objavljujeTE  svoju poeziju?”

Tada sam se ja nasmejala:”Šalite se?”

Sada plačem zbog toga što sam dar i lepotu zgazila jednom za svagda. Sahranila sam stvarnost i sada mrtva hodam stazama na kojima odavno nema ni peska, ni trave, ni lista, ničeg, osim utvarnog mraka.

I? — Marina Adamović

i šta sad kome govorim koga  slušam i šta višak reči poklanjam kiši ne sećam se ne sećam se sebe pa šta sedam u senku svraka na molu pevam o magli i tražim želje na levoj ruci i

i šta sad

kome govorim

koga  slušam

i šta

višak reči poklanjam kiši

ne sećam se

ne sećam se

sebe

pa šta

sedam u senku svraka na molu

pevam o magli

i tražim želje

na levoj ruci

i

Peko Laličić, MOJE PEVANJE

Peko LALIČIĆ MOJE PEVANJE Jutro me izmami na reku u meni svanu saznanje da je moje pevanje iz nje poteklo snagom srca srcem spoznaje spoznajom vatre u kamenu u izvoru u nemiru i belutka u meni mene u pesmi pesme u vodi koja vodi mostovima u visine međ’ obične ocrtane smehom jutra sjajem dana noćnim … Настави са читањем “Peko Laličić, MOJE PEVANJE”


Peko LALIČIĆ

MOJE PEVANJE

Jutro me izmami
na reku

u meni svanu saznanje
da je moje pevanje
iz nje poteklo
snagom srca
srcem spoznaje
spoznajom vatre
u kamenu
u izvoru
u nemiru
i belutka u meni
mene u pesmi
pesme u vodi
koja vodi
mostovima
u visine
međ’ obične
ocrtane smehom jutra
sjajem dana
noćnim mirom
i uvirom
nepojamnog
vodi znanog
damarastog
urnebesnog

divljenja dostojnog.

Igra — Marina Adamović

stojim u tami i pitam se kuda nebo mi otvara Velika kola ulazim i kreće igra na sve ili ništa još uvek tama i u njoj ništa sve je već bilo ili je još

stojim u tami

i pitam se

kuda

nebo mi otvara

Velika kola

ulazim

i kreće igra

na sve ili ništa

još uvek tama

i u njoj

ništa

sve je već bilo

ili je još

SECANJE ~ milka vukic v.

Opet se mravi natjecu Utrobu joj seckaju, Tugu seju u dusi, Kroz oči ujedaju. Uzdasi joj dušu cepaju Blokiraju i pale Isprekidane nervne kanale. Mozak krvari, Gubi se, luta, Ne zna što, zašto, gde i zbog čega traži U snu, noćima, danima Samo tvoje ime zna, Njime sve ljude doziva. Telefon ju muči, Stalno ćuti, … Настави са читањем “SECANJE ~ milka vukic v.”

Opet se mravi natjecu
Utrobu joj seckaju,
Tugu seju u dusi,
Kroz oči ujedaju.
Uzdasi joj dušu cepaju
Blokiraju i pale
Isprekidane nervne kanale.
Mozak krvari,
Gubi se, luta,
Ne zna što, zašto,
gde i zbog čega traži
U snu, noćima, danima
Samo tvoje ime zna,
Njime sve ljude doziva.
Telefon ju muči,
Stalno ćuti, opet ona sama
Priča s tobom svakog dana.
Vreme prolazi, već je zima
Suze se lede, od soli pucaju,
Lice bledi, modri, maska je;
Ona plače, pa samo plače,
Hoće secanje da zaledi
Svoj bol u njemu da sahrani.