Добродошли!
priroda shvata ali gromko ćuti bliski smo neznanci i kudimo se kišna vasiona koru stare Zemlje zlaćani potok olovo u mulju a kuda sada pita narcis sveće primirje je odmaklo razumu . ništavilo ništa više
priroda shvata ali gromko ćuti
bliski smo neznanci
i
kudimo se
kišna vasiona
koru stare Zemlje
zlaćani potok
olovo u mulju
a kuda sada
pita narcis sveće
primirje je
odmaklo razumu
.
ništavilo
ništa više
KUPAČICA Dok se kupaš Sjajiš Zlatiš Hrabro dodiruješ Sve te hiperbole i parabole Sve ono što vapi Za šakom A ja gledam Ćutim I Nestajem Dok se kupaš Vode zagrijavaš Ribe tjeraš ka hladnim morima Protjeruješ rijeke do izvora Objavljuješ kraj lovostaju I Postu Ja te gledam kroz nišan Ćutim Mrem I nestajem … Настави са читањем “Rade Jolić KUPAČICA”
KUPAČICA
Dok se kupaš
Sjajiš
Zlatiš
Hrabro dodiruješ
Sve te hiperbole i parabole
Sve ono što vapi
Za šakom
A ja gledam
Ćutim
I
Nestajem
Dok se kupaš
Vode zagrijavaš
Ribe tjeraš ka hladnim morima
Protjeruješ rijeke do izvora
Objavljuješ kraj lovostaju
I
Postu
Ja te gledam kroz nišan
Ćutim
Mrem
I nestajem
I ne mogu se nakajati
Što sam se plašio
Dubokih voda
I što ne naučih da plivam
СРБИЈА ЈЕСТЕ ДА ЈЕСТЕ – Протагори Део сам мере ствари које јесу да јесу и оних које нису да нису и јесам да јесам и нисам да нисам и да ме нема у темељима будућег онаквог какав јесам јер спознао сам светлост дубоко у себи коју мој свети народ одсликава на мене па сам неуништив … Настави са читањем “ПЕКО ЛАЛИЧИЋ, СРБИЈА ЈЕСТЕ ДА ЈЕСТЕ”
СРБИЈА ЈЕСТЕ ДА ЈЕСТЕ
– Протагори
Део сам мере ствари које јесу да јесу
и оних које нису да нису
и јесам да јесам
и нисам да нисам
и да ме нема у темељима будућег
онаквог какав јесам
јер спознао сам светлост дубоко у себи
коју мој свети народ одсликава на мене
па сам неуништив
и има да ме има
и да јесам и када нисам
и да јесам зато што јесам
и да будем јер јесам
део Србије
која јесте
и које има да има
док нас исконских има
док очи оплођујемо Светим Савом и Његошем
и из нас проговарају
Марице
Мораве
Церови
и Колубаре
и ничу сунца нововечна
део смо мере ствари које јесу да јесу
због којих и Србије има
због којих ће је и бити док је свете светлости
и док се она у круг окреће
па макар дара превршила меру
и Берлин пепелио
Париз расенио
Венсминстер нестао
Вашингтон пропао
Пешта распештила
а Беч избечио
макар ослепели црни орлови
светлеће Сопоћани
моравиће Мораве
цериће Церови
усправни и стамени
јер јесу да јесу
да с временом
под руку корачају
да нико не слепи и ништа не тоне
да се Србин снажно усправи
и срце поклања
ближњим и добронамерним
н е у н и ш т и в !
lepr šala sam ka(p) cima i nosi la laž nu ide ju o bogu za mnom je krenu o orkestar uža sa sa druge stra ne ammmmm bi sa Zevs mi namignu i rastopi Olimp da zaplivamo kao ljudi koji su bogovi sami sebi onda sam krenula samo sa vaz duhom me đuušima i izvela … Настави са читањем “Paganka — Marina Adamović”
lepr
šala sam
ka(p)
cima
i
nosi
la laž
nu
ide
ju
o
bogu
za
mnom
je
krenu
o orkestar
uža
sa sa
druge
stra
ne
ammmmm
bi
sa
Zevs
mi
namignu
i
rastopi
Olimp
da
zaplivamo
kao
ljudi
koji
su
bogovi
sami
sebi
onda sam krenula
samo
sa vaz
duhom
me
đuušima
i
izvela
pred
sta
vu do
kraja(ja)
Zar tamna noć slutiti može? Skrivene tajne uzavrelog srca Požudu i strast u posudi želja I u san da donese zlatne boje Koje jedno lice sa očima kesetna Najlepšim crtama oslikaše Nisam hteo ljubav sada Jos mi noževi stari Kroz srce hladnim vrhovima plove Slikao sam i pre nje I pisao pesme o nekoj drugoj … Настави са читањем “Poema o neprespavanoj noći”
Zar tamna noć slutiti može?
Skrivene tajne uzavrelog srca
Požudu i strast u posudi želja
I u san da donese zlatne boje
Koje jedno lice sa očima kesetna
Najlepšim crtama oslikaše
Nisam hteo ljubav sada
Jos mi noževi stari
Kroz srce hladnim vrhovima plove
Slikao sam i pre nje
I pisao pesme o nekoj drugoj
Kako sad slikati plavu kosu?
Stihove davati rumenim obrazima?
Boli, jako boli kad se ljubav koleba
Daje i uzima
Ne zaboravljam strastvenu javu
Koja mi sa njom istinita beše
Ni usne pune kao jagode
Nek su posle one najgore psovke izrekle
I u meni boga proklele
Ja te plave kose iz srca izbrisati ne mogu
A sad oči, proklete oči
U moju dušu uvedoše novu strast
Stara još u meni živi, sa uspomenama
Koje stvorismo u nasoj sreći
Nova je ništa, nema ime
Nemamo bogatsvo sazrevanja
Ali ima pogled, ima nešto…
Jesam li lud?
Zar svoja osećanja ukrotiti ne mogu?
Stanite proklete niti!!!
Ne slikajte bele grudi
U zvezdanoj noći
Možda je bila u pravu
Ona koja zna kako spavam
Koja zna kad je pogledam
Hoću li sa njom ljubav voditi
Ili joj želim pesmu spevati
Možda sam ja stvarno kukavica
Koja pada na kolena pred prvom lepotom
I trebala je da me pljune!!!
O crna noći, kako te mrzim!!!
Što mi konfuziju stvaraš?
Otišla je ona od mene
Ostavila me zbog ugašene strasti
Iste one zbog koje se ja kolebam
Da predam svoju ljubav
Drugim usnama od malina
A sad mi dajes grižu savest
Sve svađe, sve poljubce
Sve mi na tacni daješ
Zar ja nju još volim?
Kako volim maline
Jeo bi ih do kraja zivota
Ali uz jagode sam odrastao
Imale su rajski ukus
Hoću da spavam!!!
Necu jagode, neću maline!
I neću da slikam!
Mrzim ih obe, prezirem ih!
Oduzele su mi san
Iz mržnje se lako rodi ljubav
To mi rekoše mnogi
Čudno je to, znate
Mozda ih obe volim?
Pa jednoj mili glas čujem
A drugoj milo lice gledam
Jedna mi najlepšu muziku
Svojim glasom stvara
Sa drugom najlepši ples igram
O ludače, prokletniče, propalice!!!
Niti igram, niti slušam
Niti lice gledam
Sam sam, sam u sobi!!!
Kolebam se oko ljubavi
Oko starih slika
Oko nove strasti
A nemam nikog, nemam ništa
Igrao sam ulogu kukavice
Nit sam umeo čuvati
Zlato u rukama svojim
Ispustio sam ga
Nit imam hrabrosti
Novu ljubav započeti
Sa očima kestena
Zbog sebe sam ostao sam
Nisu one krive
One su hrabre
One znaju voleti
Sada im to što mi uzeže san
Drage volje opraštam
Mama, idemo jos jedan krug! Mama, pricao bih o vasioni, o Suncu sto sija kao zar, o buducnosti i Isusu, o drugarstvu – sto je dar! Marko mi kaze da cutim, a, meni cesto suza krene! Bole me reci vise nego druge, nemogu da zaspim nekad od tuge! Sta zele? Vragolan u meni cuci i … Настави са читањем “Mama,idemo jos jedan krug! – Miladinovic Sanra”
Mama, idemo jos jedan krug!
Mama, pricao bih o vasioni,
o Suncu sto sija kao zar,
o buducnosti i Isusu,
o drugarstvu – sto je dar!
Marko mi kaze da cutim,
a, meni cesto suza krene!
Bole me reci vise nego druge,
nemogu da zaspim nekad od tuge!
Sta zele?
Vragolan u meni cuci i sija,
i dusa je moja cista,
ucenje kroz igru je bajka,
ali, svako od nas nije knjiga ista!
Mama, pricao bih o Maji,
ima prelepu dugu kosu.
Toliko lepo prica i hoda,
i ume lepu rec da da,
da utesi i razume!
Odakle joj pamet ta sva?!
Vragolan u meni cuci i sija,
mnogi to ne vide, vec moju suzu!
A, moja dusa nemirna je i cesto
luta po kosmosu!
Druzim se sa Ajnstajnom,
Svarcenegerom,
Cika Jova mi je drug!
Sutra cu ti reci jos o tome…
Idemo dalje jos jedan krug!!!!
© Miladinovic Sandra
Oko mene svet kao crna rupa svemira Ja samo želim slobodno misliti Oni se smeju „ Što se zanosiš sa pesmama?“ „Da ne moram deo vašeg mraka postati!!!“ Necu ja biti deo praznine Sve te ljušture oko mene, radost mi ne donose Ne mogu tako razmišljati Meni se kod istih nikako neostaje Moj svet različitost … Настави са читањем “Pišem, stvaram, svojom glavom mislim”
Oko mene svet kao crna rupa svemira
Ja samo želim slobodno misliti
Oni se smeju „ Što se zanosiš sa pesmama?“
„Da ne moram deo vašeg mraka postati!!!“
Necu ja biti deo praznine
Sve te ljušture oko mene, radost mi ne donose
Ne mogu tako razmišljati
Meni se kod istih nikako neostaje
Moj svet različitost pokreće
Zivot su mi gitara i poneki stih
Sat mog zivota kuca po pravilima drugim
Veruj mi, veruj, ne mogu biti jedan od njih
Ja njih razumem, oni mene neshvataju
Ne pripadam tom klanu klonova
Sve je isto, nema različitosti
U svetu tih jednobojnih klovnova
Plaše me te uvek iste face
Želim svoje grimase praviti
Bojim se njihovih reči sto ništa ne znače
Neću život radi drugih živeti
Nisam se za to rodio
Da slušam pravila i glavom klimam
Sam cu radije svoje bitke voditi
Za slobodu misli dajem sve što imam
www.sasamilivojev.com ساشا ميليفويف شاعر وكاتب وكاتب اعمدة صحفية ومحلل سياسي صربي، من أصل روسي، ولد في العام ١٩٨٦ في مدينة زرينينن، حيث أكمل دراسته ونمى مواهبه في المدرسة الإعدادية الموسيقية. غنى في فرقة الموشحات الدينية بقيادة آرثر هوناكير في أوبرا “الملك داود” في فيلهارمونيكا مدينة لارادا في رومانيا. وبعد عشرة سنوات من الاستمتاع بالموسيقى، حول … Настави са читањем “ساشا ميليفويف”
Bashar AlHadla
Кад би слободан Сјеном трена спустио Звук звона са неког заборављеног торња Кад би слободан га спустио У неки тешки сат Вријеме би стало знај И бат корака расут ритмом ноћи Ципеласте ноћи од неких финих кожа Танких нетом одераних са топлих животиња Да… оних што су између тебе и биљке И над … Настави са читањем “Ма …луда, заборави”
Кад би слободан
Сјеном трена спустио
Звук звона са неког заборављеног торња
Кад би слободан га спустио
У неки тешки сат
Вријеме би стало знај
И бат корака расут ритмом ноћи
Ципеласте ноћи од неких финих кожа
Танких нетом одераних са топлих животиња
Да… оних што су између тебе и биљке
И над којима царујеш
И чије очи кажу ти а ти ћутиш
Кад би слободан бат тај стао пред капије
Нестао би праг
А куће би остале што одувијек јесу
Очи болни прозоре уста разјапљена врата
Полуслијепе старе шкрипутаве
Хрскаве ко кости старца
А ти иако слободан не би знао да уђеш
И узалуд би завиривао кроз кључаонице
Ти иако слободан тек воајер неког становања
Без кључа или са кључем у погрешној брави
О како би се само смијали под
И први домаћин сахрањен под њим
И цијело станише са њим
Теби
Иако био би слободан
У једном становању остао би заувијек
Запертлан
Ил са двије лијеве а три десне
Ил без ђонова сасвим
Ил не би било довољно вјерне кучке
Која би ципеле лизала
Јер болно би препознала на трагу твог корака
Мирис сопствене коже
Скоте
Ма…луда, заборави
(Потоњем људском бићу на планети)