Pronađi me… Opet te lažem,ni sam ne znam gde sam Ni sam sebe ne mogu da pronadjem Da ti kazem da mi pisheš,neznam adresu koju bi mogla napisati Grad,ulicu,mesto na planeti zemaljskoj koja mene skriva od pogleda svih koji su mi nešto značili, A ti,ipak,pronadji me… Neznam,adresiraj taj mali poljubac na sve kafane sveta Na … Настави са читањем “Pronadji me…”
Pronađi me…
Opet te lažem,ni sam ne znam gde sam
Ni sam sebe ne mogu da pronadjem
Da ti kazem da mi pisheš,neznam adresu koju bi mogla napisati
Grad,ulicu,mesto na planeti zemaljskoj koja mene skriva od pogleda svih koji su mi nešto značili,
A ti,ipak,pronadji me…
Neznam,adresiraj taj mali poljubac na sve kafane sveta
Na sve jednosmerne ćorsokake onog grada
U kojem sam te pratio kao mali pas
Vodio te po obalama reke i smeškao se i kad mi do smeha nije bilo
u hotele sa dve zvezdice koje sam natapao suzama za tobom
plivao u njima u smrdljivim sobama na veresiju dok je tebe Gospodin mazio po obrazu
tešio te kad padne noc a ni sam nije znao zašto ti je teško
ja znam….noc je bila naša tajna,
naša baka koja je čuvala sve tajne koje joj kazemo,koje primeti i koje zapamti
onako senilna,baka ko baka,noć ko noć
mi ko mi,nekad mi a sad ti i ja
kladim se u celu nebesku kapu ovog grada
da Gospodin nikad neće onako nespretno i neodoljivo prosuti po tebi vino na godišnjicu bilo čega
i da to vino nije kupio ljubavnim srebrnjacima,nije uvio u ukrasni papir koji je bio već na bar tri poklona
pre vina….
neznam,pronadji me….
pokushaj adresirati pismo na svoju adresu
nećeš pogrešiti,jer još sam u tebi
još uvek trazim put,pratim znakove koji me stalno vraćaju na isto mesto
mesto koje nema prokleto ime a
nekad je imalo….
imao sam i ja nekad oči koje su radile i prekovremeno gledajući u biće koje je davalo hranu duši bez kašike
imao sam i ja nekad usne,koje su lagano bez muke igrale valcer predivno izmishljenih priča a drago biće pojile životom i vedrinom,nekad tugom
imao sam i ja ruke koje su nekad putovale po telu bića na kom je karta u jednom smeru bila nedostupna ruta
imao sam i ja nekad sebe i u sebi tebe,i nas u svemu po malo….
imao sam i ja nekad snove
imao sam tebe….
pronadji me…a kad me nadješ sakrij se iza nekog zida,glupavog zbuna kojeg je neki besposleni penzioner zasadio tamo gde ne treba
sakrij se iza mase ljudi koje više i tako i ne vidim
osvezi taj ustajali vazduh oko mene iz daljine
i vrati se Gospodinu…
šapni mu na uho,da ti prija nežno pipkanje oko pupka kad te boli stomak…
šapni mu,da treba nekad da popusti čvor kravate i da te poljubi dok spavaš…
šapni mu da se tuga ne leči lekovima i suze ne brišu maramicom,
šapni mu da ti je jako smešno kad mačka gleda u televizor i oponaša smenu svetla na programu…
šapni mu i slazi ga jednom u životu,da je jedini kog si toliko volela….
neću se ljutiti…..dušo….ne…
