БОЛ…

БОЛ… О ти што прогониш душу моју пусти ме да тугујем тугу своју пусти нек све ме боли нек бол слама ово срце што воли Нећу да та бол престане бојим се са њом све ће да нестане твој осмех, корак и лик и из патње настао стих Остаће пусто срце што за те бије … Настави са читањем “БОЛ…”

БОЛ…

О ти што прогониш душу моју
пусти ме да тугујем тугу своју
пусти нек све ме боли
нек бол слама ово срце што воли
Нећу да та бол престане
бојим се са њом све ће да нестане
твој осмех, корак и лик
и из патње настао стих
Остаће пусто срце што за те бије
без љубави и патње оно живо није
и душа заљубљена остаће празна
јер и трен без тебе смртна је казна
Не, не теши ме да све ће проћи
ти што ме остави да патим у самоћи
и кад умрем и постанем хладан и тих
за тебе наставиће да живи овај стих…

Братислав Богдановић

NE PITAJ …. – Miladinovic Sandra

NE PITAJ…. Volim topla svanuca u selu, i njegovu strasnu dusu vrelu, vajat stari dok cekam na suton, a, i laste prelecu me pritom! Slusam seme bujno kako klija, meka trava, nezna dok mi prija, cvrcci pesmom kad duh mi opletu, Raj u malom ovom bajnom svetu! Ne pitaj me ti dragi neznance, sta me … Настави са читањем “NE PITAJ …. – Miladinovic Sandra”

NE PITAJ….

Volim topla svanuca u selu,
i njegovu strasnu dusu vrelu,
vajat stari dok cekam na suton,
a, i laste prelecu me pritom!

Slusam seme bujno kako klija,
meka trava, nezna dok mi prija,
cvrcci pesmom kad duh mi opletu,
Raj u malom ovom bajnom svetu!

Ne pitaj me ti dragi neznance,
sta me drzi jos i sada ovde,
od dosade sta cu kuda, kako!?
Bolje cuti, cuti bar na kratko….

Taj trenutak moga opravdanja,
to je vecnost tajne postojanja!
Priroda me srecnom uvek cini,
moj je vidik ka sjajnoj pucini!

Na plocniku mlada umrla bih,
ovde moram uvek da se vratim,
grozdje zrelo da uberem rukom,
i polako ja da kliznem strukom
psenice…..

Tu mirise moje postojanje,
reci starih ovde cujem eho!
Meku ruku sto mi obraz mazi,
nje sad nema al’ joj stope gazim!

Da se sramim ja svoga porekla,
sta bih bila, dal’ bih slavu stekla?
Ja bih dusu necistom prodala,
zavicaju pod noge bih pala!

Ovde slova mirisu na hleba,
ovde noci mirisu na nebo,
zlatna jutra – prozor vasione,
a, dobrote ovde je na tone!

Ne pitaj me ti dragi neznance,
i ja volim svet i metropole,
kontinente, drage duse preko…
I ja imam svoju krv daleko!

Ne pitaj me dal’ volim muzeje,
pozorista, klubove, izlaske….
Sve to volim i nije mi strano,
pisem, pevam, igram tako strasno,
i necujno, a mogu i glasno,
ali, ljubav dete je slobode….
Pusti krila – ljubi svakog rode!

© Miladinovic Sandra

Борислава ДВОРАНАЦ, ТО САМ ЈА

Борислава ДВОРАНАЦ ТО САМ ЈА То што ћутим не значи ништа. Само да ми је душа све Изговорила одавно! Тело навикло на мук. Срце затајило не куца . Топли мртвац је пред вама, Блед као дух Хладан као стена . ДА ЉУДИ ТО САМ ЈА МРТВА ЖЕНА! _______________________ (,,Ледени људи”, 2010)

Борислава ДВОРАНАЦ

ТО САМ ЈА

То што ћутим не значи ништа.
Само да ми је душа све
Изговорила одавно!
Тело навикло на мук.
Срце затајило не куца .
Топли мртвац је пред вама,
Блед као дух
Хладан као стена .
ДА ЉУДИ ТО САМ ЈА
МРТВА ЖЕНА!
_______________________
(,,Ледени људи”, 2010)

Peko LALIČIĆ, MOJI AFORIZMI

Peko LALIČIĆ MOJI AFORIZMI: Ako stvarno narod ima vlast kakvu zaslužuje, zar je moguće da smo mi najgori narod? Ja nemam ništa protiv vlasti, a lično bi ih skinuo s vlasti. Čemu prizivati kišu kad kod nas sve drugo pada? DA NIJE ŠTA JESTE, KOD NAS BI OPET BILO CRNO. Bilo – ne povrattilo se. … Настави са читањем “Peko LALIČIĆ, MOJI AFORIZMI”

Peko LALIČIĆ

MOJI AFORIZMI:

Ako stvarno narod ima vlast kakvu zaslužuje,
zar je moguće da smo mi najgori narod?

Ja nemam ništa protiv vlasti,
a lično bi ih skinuo s vlasti.

Čemu prizivati kišu
kad kod nas sve drugo pada?

DA NIJE ŠTA JESTE,
KOD NAS BI OPET BILO CRNO.

Bilo – ne povrattilo se.
Došlo – što pre otišlo.

Ako je čovek naše najveće bogatstvo,
onda ne čudi što smo u oskudici.

Sve što se kod nas proizvodi
na nulu se svodi.
______

ОПРОСТИ МИ…

ОПРОСТИ МИ… Опрости ми све бесане ноћи све сузе што искапаше твоје очи што сам ти срце згазио лако и пустио те да ме чекаш тако Опрости ми сваку превару моју док сам себично крао љубав твоју што сам на крају отишо с другом и оставио те сломљену тугом Опрости ми све лажи изречене и … Настави са читањем “ОПРОСТИ МИ…”

ОПРОСТИ МИ…

Опрости ми све бесане ноћи
све сузе што искапаше твоје очи
што сам ти срце згазио лако
и пустио те да ме чекаш тако
Опрости ми сваку превару моју
док сам себично крао љубав твоју
што сам на крају отишо с другом
и оставио те сломљену тугом
Опрости ми све лажи изречене
и снове драге свирепо посечене
што сам ти душу ранио свету
гурнувши те у таму и сету
Опрости ми јер ти то умеш
јер незнаш да мрзиш нити да кунеш
Опрости ми молим се и теби и богу
јер ја себи опростити не могу…

Братислав Богдановић

ЈЕСЕН…

ЈЕСЕН… Јесен у мени тугу и радост буди Тугујем што сунце слабије греје што често морам да се кријем испод стреје тугујем што распуст опет прође и што је време да се од бабе опет кући пође тугујем што лишће у јесен жути па на дрвећу остају празни прути радује ме што у школу поново … Настави са читањем “ЈЕСЕН…”

ЈЕСЕН…

Јесен у мени тугу и радост буди

Тугујем што сунце слабије греје
што често морам да се кријем испод стреје
тугујем што распуст опет прође
и што је време да се од бабе опет кући пође
тугујем што лишће у јесен жути
па на дрвећу остају празни прути

радује ме што у школу поново крећем
и што драго друштво опет срећем
радују ме слатки плодови зрели
и киша што пљушти па ме весели
радује ме што ћу симпатију да видим
а кад је видим да поцрвеним, па се постидим

Ето, шта у мени јесен буди, а сад пст
ја у школу морам људи…

Братислав Богдановић

Pesme nedelje avgust 2012 – Bira Ljubodrag Obradović

К О С Т – Пеко ЛАЛИЧИЋ На путу да изађем из себе и нахраним наду запех за кост у грлу као светлосним таласима ношен одбацих своје кости да бих кост био на корак од сниваног одрекох се свих лепота да бих себе једној поклонио ветар ми усправи поглед у даљини угледах себе окошталог како усправно … Настави са читањем “Pesme nedelje avgust 2012 – Bira Ljubodrag Obradović”

К О С Т – Пеко ЛАЛИЧИЋ

На путу да изађем из себе
и нахраним наду
запех за кост
у грлу

као светлосним таласима
ношен
одбацих своје кости
да бих кост био

на корак од сниваног
одрекох се свих лепота
да бих себе
једној поклонио

ветар ми усправи поглед

у даљини угледах себе
окошталог
како усправно корачам

тада ми кост тихо рече
лагано корачај
иако си кост
срце те води
а ја сам твоје јутро
подне
и вече

© Пеко ЛАЛИЧИЋ

 

ПЕТАК – Борислава ДВОРАНАЦ

Деведесет и првог дана
Милиони торби се спремају.
Они ме чекају, а не знају.
Стране су ми њиве, и мирисне шљиве,
И све што је било моје, далеко је!
Све птице трче свом лугу,
У загрљај лети друг другу.
Нека нова лица и понеки осмех
Боже, какав је то грех ?
Бујице људи жуборе далеко, све даље,
А мене туга мори.
Неко ме туче; не, за нос вуче,
Сама, усред белог дана.
Све се креће, а ја грлим мече.
Опет бруји, њишти, пишти…
Муке без те руке !
У строју птица слушам гласе
Ал’ оне кажу, зна се,
Делим храну да залечим рану.

Борислава ДВОРАНАЦ

ŽUDNJA – Svetlana Djurdjević

…i nek me nema
u osmehu tvome
začaurene strahom
obložene očajem
nek ne budem ni tema
sećanju nijednome

…i nek me nema
u uzdahu tvome
izbrazdane sumnjom
zaslepljene sujetom
nek ne budem ni sena
praštanju iskonskome

…i nek me nema
u jecaju tvome
obnevidele čežnjom
otupele željom
nek ne budem ni pena
talasu izgubljenome

…i nek me nema
u radosti tvojoj
okovane setom
odbačene grehom
nek ne budem ni htenje
traženju prokletome

al^   nek me ima
u čekanju tvome
u zenici tvojoj…
nadanju obojenom slutnjom
utisnutom na licu tvome
neugaslom žudnjom

© Svetlana Djurdjević

Umeće življenja – Sanja Petrović
 
Mili,

bilo bi dobro
kada bi negativne emocije
mogli da odstranimo
onako kako odstranjujemo
izrasle nokte
bez napora, bezbolno, rutinski
pa ono što je ostalo
da oblikujemo s uživanjem
u dokolici.

© – Sanja Petrović

ЧЕЖЊА…

ЧЕЖЊА… Чезнуо сам да те сретнем и освојим да ме заволиш да крај тебе постојим у љубави са тобом да остварим сан сретан да живим и ноћ и дан Чезнуо сам да вечно потраје љубав што дадох да се и мени даје да крај тебе умрем спокојан радо не жалећи што ти срце и душу … Настави са читањем “ЧЕЖЊА…”

ЧЕЖЊА…

Чезнуо сам да те сретнем и освојим
да ме заволиш да крај тебе постојим
у љубави са тобом да остварим сан
сретан да живим и ноћ и дан
Чезнуо сам да вечно потраје
љубав што дадох да се и мени даје
да крај тебе умрем спокојан радо
не жалећи што ти срце и душу дадо
Чезнуо сам да ћеш брзо да се вратиш
мислио да ме волиш, да и ти патиш
да заборавити не можеш дане сретне
док у болу писах ти песме сетне
Чежња што боли тугом ме слама
у самоћи плачем, а ти ниси сама
од чежње за тобом смрт нек ме спаси
ти сретна заборави волела ме да си…

Братислав Богдановић

МАРИЈА …

МАРИЈА … У свету мом другарство представља једно велико царство у царству том велика је свита ал једна Маки највише се пита од те моје драге Марије плаше се злобе млађе и старије свакога дана у стопу ме прати често кући заборави да се врати Цартсво велико проблема пуно питоми змај ватру је суно дигла … Настави са читањем “МАРИЈА …”

МАРИЈА …

У свету мом другарство
представља једно велико царство
у царству том велика је свита
ал једна Маки највише се пита
од те моје драге Марије
плаше се злобе млађе и старије
свакога дана у стопу ме прати
често кући заборави да се врати
Цартсво велико проблема пуно
питоми змај ватру је суно
дигла се фрка устала раја
царевини мојој да донесе краја
ал не даде моја Маки
заједно смо силу јаки
змаја дави, гуши, стеже
рају плаши па сви беже
оста мени моје царство
спасило га баш другарство
Маки моја досад драга
вреднија си од сваког блага
у таквој машти дружење нам јача
пуно је смеха, а мало плача
досада просто сама бежи
сакрије се па само режи
другарство ово трајаће вечно
а ти Маки заувек живи срећно..

Братислав Богдановић

Борислава ДВОРАНАЦ, П Е Т А К

Борислава ДВОРАНАЦ ПЕТАК Деведесет и првог дана Милиони торби се спремају. Они ме чекају, а не знају. Стране су ми њиве, и мирисне шљиве, И све што је било моје, далеко је! Све птице трче свом лугу, У загрљај лети друг другу. Нека нова лица и понеки осмех Боже, какав је то грех ? Бујице … Настави са читањем “Борислава ДВОРАНАЦ, П Е Т А К”

Борислава ДВОРАНАЦ

ПЕТАК

Деведесет и првог дана
Милиони торби се спремају.
Они ме чекају, а не знају.
Стране су ми њиве, и мирисне шљиве,
И све што је било моје, далеко је!
Све птице трче свом лугу,
У загрљај лети друг другу.
Нека нова лица и понеки осмех
Боже, какав је то грех ?
Бујице људи жуборе далеко, све даље,
А мене туга мори.
Неко ме туче; не, за нос вуче,
Сама, усред белог дана.
Све се креће, а ја грлим мече.
Опет бруји, њишти, пишти…
Муке без те руке !
У строју птица слушам гласе
Ал’ оне кажу, зна се,
Делим храну да залечим рану.
_______________________________
Из књиге ,,Ледени људи”, 2010