Добродошли!
Говори птица са шумом И писац са књигом Говори виолина са гудалом И рибар са морем Говори ветар са врбом И водени свет са реком Говори дете са трешњом И лептир са цветом Говори месец са звездом И облак са кишом Говори петао са зором И слика са зидом И ми смо говорили Немуштим језиком … Настави са читањем “НЕМУШТИ ЈЕЗИК – Саша Милетић”
Говори птица са шумом
И писац са књигом
Говори виолина са гудалом
И рибар са морем
Говори ветар са врбом
И водени свет са реком
Говори дете са трешњом
И лептир са цветом
Говори месец са звездом
И облак са кишом
Говори петао са зором
И слика са зидом
И ми смо говорили
Немуштим језиком
У два неразумљива облика
Да си песма моја Певао бих и кад ми се не пева Да си ми сан Сневао бих и кад ми се не снева Да сам твоја сенка У стопу бих те пратио Да си се растужила Сунце бих ти вратио Да си моје вино Ватру бих угасио Да сам твоја блуза Радосницом бих је … Настави са читањем “ДА СИ ПЕСМА – Саша Милетић”
Да си песма моја
Певао бих и кад ми се не пева
Да си ми сан
Сневао бих и кад ми се не снева
Да сам твоја сенка
У стопу бих те пратио
Да си се растужила
Сунце бих ти вратио
Да си моје вино
Ватру бих угасио
Да сам твоја блуза
Радосницом бих је квасио
Да си звезда моја
Ја бих те скинуо
Да си птица горе
У небо бих винуо
Да си моја река
Пловио бих уздуж и попреко
Да си ми пролеће
Већ бих те дочек’о
Ако је грех Што сам се за тебе молио Уста ти росом квасио Као сенка те пратио Што ти нисам пролећа вратио Ако је грех Што сам ти себе поклањао У дугим те ноћима сањао Пред свитање мокар се будио Што сам ти јастуке беле љубио Ако је грех Што сам се за тобом окретао … Настави са читањем “АКО ЈЕ ГРЕХ – Саша Милетић”
Ако је грех
Што сам се за тебе молио
Уста ти росом квасио
Као сенка те пратио
Што ти нисам пролећа вратио
Ако је грех
Што сам ти себе поклањао
У дугим те ноћима сањао
Пред свитање мокар се будио
Што сам ти јастуке беле љубио
Ако је грех
Што сам се за тобом окретао
К’о лептир око тебе облетао
Од туђег ока под своје те крио
Што бих без тебе несрећан био
Ако је грех
Што те од себе нисам одвајао
Ватру и воду што сам ти спајао
Као витез за тебе се борио
И душу ти своју отворио
Ако је грех
Жеља што се роди у трену
Што познадох у теби жену
И то што ти нисам одолео
Нека је грех и то што сам те волео
Борислава ДВОРАНАЦ СНЕЖНО ЛЕТО Опет ме прати киша, А душа је све тиша. Док музика свира, Налазим се усред вира. Не питам се зашто Mе сена туге прати, Јер душа не може да схвати, Зашто срце пати. Успорава лагано, па појача нагло, Баш као ветар, са Бранковог брега, Кад доноси грудву снега. Црна грудва цвећем … Настави са читањем “Борислава ДВОРАНАЦ, СНЕЖНО ЛЕТО”
Борислава ДВОРАНАЦ
СНЕЖНО ЛЕТО
Опет ме прати киша,
А душа је све тиша.
Док музика свира,
Налазим се усред вира.
Не питам се зашто
Mе сена туге прати,
Јер душа не може да схвати,
Зашто срце пати.
Успорава лагано, па појача нагло,
Баш као ветар, са Бранковог брега,
Кад доноси грудву снега.
Црна грудва цвећем окићена,
А моја душа залеђена.
Ледено ми срце усред лета
Само да не дође до великог смета.
Још увек се Дунав плави,
Само се моја срећа не појави.
Зелено жбуње је вруће,
А око мене је све туђе.
________________________________
(,,Ледени људи”, 2010.)
Пеко ЛАЛИЧИЋ УСИЈАНЕ ГЛАВЕ 564. Ужарене главе се пале на глупости. 565. Ужарене главе су хендикепиране. Не пристају им никакве маске. 566. Кад оболе од величине, усијане главе пуцају. 567. Што је више усијаних глава, мрак је већи. 568. Ратне секире су једини инвентар у усијаним главама. 569. Они који мисле усијаним главама, говоре почињу … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, УСИЈАНЕ ГЛАВЕ”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
УСИЈАНЕ ГЛАВЕ
564.
Ужарене главе се пале на глупости.
565.
Ужарене главе су хендикепиране.
Не пристају им никакве маске.
566.
Кад оболе од величине, усијане главе пуцају.
567.
Што је више усијаних глава, мрак је већи.
568.
Ратне секире су једини инвентар
у усијаним главама.
569.
Они који мисле усијаним главама,
говоре почињу минутом ћутања.
570.
Усијане главе сијају – лажним сјајем.
571.
Различити погледи се у усијаним главама
рефлектују у једноумље.
572.
Жалосно је што не сагори
све што прође кроз усијане главе.
573.
Продукти ужарених глава су ужас и страва.
574.
Да је мање климоглаваца,
и усијаних глава би било мање
_______________________________________
(,,Ситне мисли – мозгалице”, – у припреми је за штампу)
ТИНИ ЗА РОЂЕНДАН… Желео сам да будеш мој рођендански дар ал није се могло чекат на мами је настао квар па си ти ко свако мајско говече тврдоглаво искочила раније једно вече сад тата бик и једно теле за рођендан морају торту да деле Године пролазе теле ми стари на поклон тражи све веће ствари … Настави са читањем “ТИНИ ЗА РОЂЕНДАН…”
ТИНИ ЗА РОЂЕНДАН…
Желео сам да будеш
мој рођендански дар
ал није се могло чекат
на мами је настао квар
па си ти ко свако
мајско говече
тврдоглаво искочила
раније једно вече
сад тата бик
и једно теле
за рођендан морају
торту да деле
Године пролазе
теле ми стари
на поклон тражи
све веће ствари
тврдоглава букво
нек си ми сретна
да ти будућност
никад не буде сетна
и кад ти је тешко,
кад ти срце пати
ти се само сети
колико си драга тати..
Братислав Богдановић
ОЧИ МОЈЕ… Очи моје, очи моје нису очи било које нит зелене, нити плаве дођоше ми оне главе док их гледам оне горе у сновима мене море погледом ме оне топе недај срце да се склопе Очи моје, очи моје такве више не постоје силном чежњом оне зраче, живот зато мени значе дугине су оне … Настави са читањем “ОЧИ МОЈЕ…”
ОЧИ МОЈЕ…
Очи моје, очи моје
нису очи било које
нит зелене, нити плаве
дођоше ми оне главе
док их гледам оне горе
у сновима мене море
погледом ме оне топе
недај срце да се склопе
Очи моје, очи моје
такве више не постоје
силном чежњом оне зраче,
живот зато мени значе
дугине су оне боје
с душом песму скупа поје
када сретнем очи моје
ја знам љубав ето то је
Очи моје, очи моје
љубити се те не боје
мазећи те њих целивам
сретан јер не снивам
а кад ноћу оне трену,
те на часак мене прену
ја знам да очи моје,
то су само очи твоје…
Братислав Богдановић
Пеко ЛАЛИЧИЋ Ж А Р Кажеш ми баш би се играла а ја ево ме мала претешко је коло нећеш издржати не брини знам мимо водопада зла и безнађа ја добро играм тамо сам свој на своме јер искра из твога кандила пламен непролаза расипа и моју бескрајну љубав рађа и не брини у таквом … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, Ж А Р”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
Ж А Р
Кажеш ми
баш би се играла
а ја
ево ме
мала
претешко је коло
нећеш издржати
не брини
знам
мимо водопада
зла и безнађа
ја добро
играм
тамо сам свој на своме
јер искра
из твога кандила
пламен непролаза
расипа
и моју бескрајну љубав
рађа
и не брини
у таквом колу су моји
духовни пути
у песме утрти
СРЕЋА… Питаш ме шта је то срећа Дал љубав права од живота већа ил разног блага препуна врећа Дал сјајно око чежње пуно ил скупоцено златно руно Дал срце што радосно воли ил слава силна што глад толи Дал патња што љубављу душу мори ил тело што у трансу од опијума гори Питања ова нека … Настави са читањем “СРЕЋА…”
СРЕЋА…
Питаш ме шта је то срећа
Дал љубав права од живота већа
ил разног блага препуна врећа
Дал сјајно око чежње пуно
ил скупоцено златно руно
Дал срце што радосно воли
ил слава силна што глад толи
Дал патња што љубављу душу мори
ил тело што у трансу од опијума гори
Питања ова нека те не муче
љубав нађи нека те вуче
и око од жеље нека ти сјаји
а срце заљубљено љубав не таји
тада видећеш да је срећа
само оно што те на љубав сећа…
Братислав Богдановић
MISIJA KNJIGE Lista se knjiga sama na vetru, i recenice putuju u etar, kao leptiri sarenih boja, il’ ogrlice od cilibara, poput krila galeba nad olujnim morem, sto spretno glavu od najezda spasava, i slece hitro u vrleti carobne gore…. Odlaze i one nekud da ih vole! Putuju strancu puste u nadi, da ce ih … Настави са читањем “MISIJA KNJIGE – Miladinovic Sandra”
MISIJA KNJIGE
Lista se knjiga sama na vetru,
i recenice putuju u etar,
kao leptiri sarenih boja,
il’ ogrlice od cilibara,
poput krila galeba nad olujnim morem,
sto spretno glavu od najezda spasava,
i slece hitro u vrleti carobne gore….
Odlaze i one nekud da ih vole!
Putuju strancu puste u nadi,
da ce ih primiti tako culno,
da ce ih pamtiti, ko niko shvatiti,
one su pitke ko vino rujno!
Uzdrhtale se tako raduju,
ali, ipak u cudu potajno strepe,
bojazljivo cuvaju se svake povrede,
a, nevino ruke pruzaju kao dete!
Ne vidi svako njene korice,
ni naslov sto govori o sustini,
a, zeljna je ko mlada nekada ljubavi,
na krstu ogoljenoj sto negde zivi!
Taj, dodir i neznost, sto iscekuje,
mora da bude sa dusom spleten,
otvara stranicu za stranicom….
Ko li je taj sto mu mreze plete?!
Otkriva tako dveri svojih tajni,
ukazuje na puteve i razne smerove,
mirise na trave bajne lekovite,
na nova jutra i prolece!
Rane zaceljuje, posto ih otovori,
zagonetke teske resava…
Ne, ona nikom ne da da odmori,
misija joj je da drugima duse spasava!
© Miladinovic Sandra