DUNJE NA ORMARU-Miroslav Krnjeta

Stara drvena kuća
oko nje stabla voća,
okružena šumama i poljima
prirode umirujućim prijatnim mirisima.

Sećam se bake stare
njenih tankih naboranih ruku
kako polako dunje bere,
stavlja u maramu vezanu o struku
nosi ih preko praga
i ređa na starinske ormare.

Zimi kad umorni domaćini legnu
čuje se peć kako pucketa
dunja u toplom ambijentu cveta,
širi mirise blaženog spokoja mira
ploviš zadovoljan ka najslađem snu.

Te žute dunje na ormaru
kako su radovale malog dečaka,
neću zaboraviti mirise u drvenoj kućici
i baku staru.

I danas kad me dirne miris dunje
srce zaigra seti se detinjstva
slike bakinih ruku,dunja na ormaru,
radoznalo vesele igre u starom voćnjaku.

Аутор: Miroslav Krnjeta

Rođen 30.09.1978.odrastao u Beogradu,Zemunu.Završio saobraćajno tehničku školu Branko Pešić u Zemunu.Živim na Novom Beogradu u naselju Bežanijska Kosa.Pesme sam počeo da pišem u teškom periodu života i tako sam ušao u svet poezije.Još kao dete sam voleo knjigu ali me život odveo na drugu stranu,tako da sada nastavljam tamo gde sam davno stao.Volim nove stvari u životu i uživam u njima. Види све чланке од Miroslav Krnjeta