Neko mi je krao što je moje
.
.
Neko mi je pogasio zvijezde
koje su mi kazivale pute,
pa tumaram kô obnevidio,
tražim staze kojim sam hodio!
Zalud tražim što imadoh nekad,
neko mi je zvijezde pogasio!
.
Neko mi je zaklonio sunce
koje me je grijalo svom snagom,
pa sad lutam pod lopova sjenkom,
tražim zračak, što mi sjao nekad!
Zalud tražim, zračak drugom sija,
neko mi je sunce zaklonio!
.
Neko mi je zatrovao srce,
kraduć što je, na srcu mi bilo,
što vjerovah da se Vječnost zove,
pa sad otrov otvara mi rane!
Sad je kasno da lijeka tražim,
neko mi je srce zatrovao!
.
Neko mi je krao što je moje
i vraćao u sumrak zloslutni!
Ja sam neživ čovjek koji hoda,
svud me ima, ja sam vidna varka,
sem blagoga šuma mironosnog,
nestaje me bez traga i glasa!
Već je kasno!
Što je moje, neko mi je krao!
.
Miro Beribaka