na otok 2019.
Lampadina musavo
treperi
u glasu starog druga
čemer, šok
i neverica
Kao da setnim glasom
meni veli;
Beše to godina duga –
ta godina od bezbroj
godišć.
Natapamo svoju muku
kaže kamenim suzama
očvrslim prstima
dok miluje
kao jastuk, meku joj ruku
i smeši se onako
zaboravljeno
pak i otrgnuto iz vena
lepote detinjstva.
Bilo je i biće, kaže
žena
na poslednji odlazim vapor
ne sećam se više ni tvojih
stihova
onako pijano vezanih u čvor
što smo blebetali
i kroz lati
ruža
no samo mi jedan dan
pruža
kao na dlanu, dan bez
smisla i bez sati.
Evo, nek ostane bar jedan
smiraj
u magli duvanskog dima
na kraju i španjulet
dogori
za dokaz da nas nema,
a da nas opet ima.
Lampadina musavo
treperi
nedelja je, a sve stoji
nikud se čoveku duša
ne seli
ni kroz glas, ni plač
sutra nije ni za juče
ni za danas
niti je ikad više vreme
do sad
da budemo ljudi boji
(bolji)