“nada”
.
Jesenji kolor smeskom
Pokriva bolne rane
Otrovani vazduh truje
Mlohave stanice tela,
Ptica, leptir , list,
Travka, pesma…
Bunar su tupog secanja
Sto proslost produbljava,
A vrata vremena tog
Kljuca nemaju…
Lize gorke puteve jada,
Nezaborava, poraza…
Suvo lisce suzama ce zaviti,
Vetrove celivati,
Mrazeve piti i kise lediti…
Munje i gromovi
Uporno protestuju…
Zbog sve tuge sveta
Sto “na poklon” joj se daju…
Svako istocno praskozorje
Misli cedi…
Duh ljubavi pruza…
Na zapadu sunca
Nema mirisnih ruza.
(Прочитано: 38 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.575 пута)