KRALJU MOJ
Kralju moj, osudi me na večnu tugu,
ali uzmi mi srce da ništa ne osećam,
i dok budeš rušio od karata kulu,
bar mi mesto u raju obećaj.
Kralju moj, svu moju sreću zatvori
u tamnicu života mog,
i osmeh u suze pretvori,
uništi sve, ti imaš tu moć.
Kralju moj, okuj me teškim lancima,
da ne krenem dalje od mesta gde sam sad.
Zarobi me svu, jer ja sam na to navikla,
znam ja šta je i tuga i jad.
Kralju moj, proglasi me grešnom,
ne dozvoli mojoj duši radost,
i dok budem padala, uteši me smeškom,
reci da je to bio neki moj zanos.
Kralju moj, zabrani mi da plačem,
ja nemam na to pravo, zar ne?!
Pa šta i ako koja suza kane,
šta su za drvo dve slomljene grane?
Kralju moj, otvaraj i dalje nove rane,
gazi i zabadaj u leđa nož!
možda mi i novo jutro svane,
život nikad nije dovoljno loš.
Kralju moj, ja jesam grešila,
lažno ljubila i lažno se smešila,
ali dozvoli da poverujem da moj je život vredan,
za sve ove kazne ti budi moj dželat!
(C) Milica Stojanović