POEZIJOM ME VENČAVAŠ – Ljiljana Tamburić

POEZIJOM ME VENČAVAŠ

Pesniče, ti što si moje, uzglavlje na kome ležim,
pišem ti, dok ludo u meni, svaki se damar ježi,
venama našim se širi, vrelina slobodne reči,
i ljubavno nadahnuće, koje nam sujetu leči..

Čitaš mi misli i snove, zatim me rimama budiš,
slušam te kako mi poješ, kako mi dragost nudiš,
grliš mi ramena stihom, oči ti Amora strele,
skupljaš plodove strasti, k’o da su maline zrele.

Uzvraćam ljubav sonetom, najlepšim oblikom pesme,
čitam ti toplo i nežno, znam da drugačije ne smem,
a ti me pogledom maziš, od kose, venac mi pleteš,
usnama šaptavim žuriš, poljupce moje da sretneš.

Iz sjajnih bisernih reči, đerdane na vrat mi nižeš,
uz bezbroj divnih katrena, do samog neba me dižeš,
uz tebe, umirem, slatko, dok snage sebe lišavaš…
Pri svakom svitanju zore, poezijom me venčavaš!

Ljiljana Tamburić

Аутор: Ljiljana Tamburić

Рођена сам 1959. године у Крушевцу, где и данас живим. Завршила сам Средњу Економску школу и радила цео радни век у рачуноводству Дома здравља Здравственог центра у Крушевцу, одакле сам отишла у пензију. Интензивно се бавим писањем поезије и прозе од пре четири године и за то време сам штампала четири збирке поезије и то: ДАМАРИ ТИШИНЕ, КАД ЗАСПИ МЕСЕЦ, ПЕСМА МИ ЈЕ ИМЕ И У ЗЛАТНОЈ РОСИ СУТОНА. Учествујем у конкурсима у Србији и региону, где сам добијала награде и похвале за своје песме и кратке приче. Заступљена сам у педесетак зборника са тих конкурса. Објављујем своју поезију на сајту ПОЕЗИЈЕ СРБ, чији сам члан. Види све чланке од Ljiljana Tamburić