Pusti neka život za grehe mi sudi
što godine naše ko bisere prosu
nikada te nisam privio na grudi
ni poljupcem nežno milovao kosu
Pusti ako može Bog da mi oprosti
što ti ljubav bacih u toj baruštini
gde izgubi sebe i zrno radosti
što ti život sa mnom prođe u tišini
Ko vojnik na straži čuvao sam tebe
u noćima dugim gledao te nežno
u duši sam često proklinjao sebe
što ti suza kvasi belo lice snežno
Kad životni smiraj bude od sveg jači
i pred Bogom stanem svojim bićem golim
žaliću još draga što ne mogu reći
koliko mi značiš , koliko te volim.
autor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 127 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.089 пута)
