Hej živote, zašto nemam sreće,
zlo ubija sanak mi svileni,
moje oči ugledati neće,
u proleće šuma kad zeleni.
Hej ljubavi, ne dolazi meni,
prospi tugu kao malo vode,
pesnik ja sam u tvom srcu sneni,
zlom Harunu noćas me odvode.
Ti ne plači za mnom moja mila,
sve u meni odavno je svelo,
zalepršaj kao gorska vila,
pa zadeni jedan cvetak beo.
Pamti nade i godine mlade,
pusti srce drugog da zavoli,
hvala Bogu na tren mi te dade,
u večnosti pesnik tebe voli.
autor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 224 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 805.534 пута)
РЕСПЕКТ! 💙🎩📖🎩💙
Hvala uvaženi profesore. Svako dobro.
Bardzo podoba mi sie ten wiersz !!!!
Zwieźle i konkretnie
Bardzo dobrze sie czyta
…
Pozdrawiam serdecznie ☺
Danuta B
10.9.22 Polska
Hvala od srca Danuta.
☺💙📖
Одлично!
Hvala poštovani prijatelju. Srdačan pozdrav.