Da mi je otići carstvu četinara
da u hladu živim srećno danak koji
tamo gde još drema rodna kuća stara
da se bolna duša kraj nje upokoji
Da je da nad dušom nova zora grane
da obasja suncem sav proplanak sveli
pa da sveta rosa kano milost kane
tamo gde cvetaju jorgovani beli
Tamo gde mi vetar nežno misli njiše
gde mi poljsko cveće mirom dušu hrani
gde jorgovan beli najlepše miriše
tamo gde još sviću ponajlepši dani
Još istinu bolnu sanak od me krije
usahlo mi telo, snage nema više
da potrčim poljem da mi je al’ nije
kad jorgovan beli poljem zamiriše.
autor
Jovica N. Đorđević
16.11.2024g.
(Прочитано: 138 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.353 пута)
