Све има свој век,
дође крају, а почело тек ;
цветна поља, бујна машта,
ништа од тога а беше свашта.
Свако има свој век,
некоме сунце, некоме снег ;
трновита стаза, студ, богаза,
стрмине, лед, невоља след.
Време се дели на брзо и споро,
лепо пролети, к`о врабац одлети ;
тужно и ружно руку под руку,
закаче се, као да имају куку.
Све има свој век, к`о снег,
крене бујати, расти, пуно сласти ;
почне умакати дане у мед,
за срећу смело стане у ред.
Али, све се троши па и мед,
за срећу се нешто одужи ред ;
мисао крене, дал` ће, кад ће, шта ће,
време лети, питања остаће.
(Прочитано: 59 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.044.042 пута)
Једно мишљење на „ТРАЈАЊЕ“