Овде живи само две хиљаде душа,
некад беше десет, “Небо” окрилисмо?
Али Бог зна зашто оно нас се гнуша?
Да л’ какви смо, можда достојни га нисмо?
У последње време баш награјисасмо,
нешто нам не иде с небеским успењем.
Нико не зна зашто, ал’ изгледа да смо
бацали се „горе” дрвљем и камењем.
Да л’ смо можда криви што бесмо ћутачи,
што не доходисмо у храм срца чиста,
што гледасмо „ црвен” док пароха тлачи,
ил’ што је Светиња пуна “комуниста”?
А сада ти „исти,” нек им Господ прости,
што ‘смудише браде оцима невољним,
ктитори су врли и најдражи гости.
Зар су сребрњаци за опрост довољни?
Бачена је на нас давно анатема!
Све тихује, само у својој „лудости”
одоцнели гости, кад већ никог нема,
приносе ракама сами своје кости!
(Прочитано: 509 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.543 пута)
Хвала лепо господине Драгојло!
Хвала!