Овде живи само две хиљаде душа,
некад беше десет? Небо окрилисмо!
Али Бог зна зашто оно нас се гнуша?
Да л’ какви смо, можда достојни га нисмо?
У последње време баш награјисасмо,
нешто нам не иде с небеским успењем.
Нико не зна зашто, ал’ изгледа да смо
бацали се „горе” дрвљем и камењем.
Да л’ смо можда криви што бесмо ћутачи,
што не доходисмо у храм срца чиста,
што гледасмо „ црвен” док пароха тлачи,
ил’ што нам светиња без крста не блиста?
А сада ти „исти,” нек им Господ прости,
што ‘смудише браде оцима невољним,
ктитори су врли и најдражи гости.
Зар су сребрњаци за опрост довољни?
Бачена је на нас давно анатема!
Све тихује, само, у својој „лудости”
„ одоцнели гости,” кад већ никог нема,
„приносе ракама сами своје кости.”
(Прочитано: 441 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 580.504 пута)
Хвала лепо господине Драгојло!
Хвала!
Хвала Вам господине Жељко! Ово је нажалост истинита прича о мом селу Станишићу, којем су општински моћници пре шест година затворили дом културе, библиотеку… Црква нам је преко две године без крста на торњу, а новац је одавно прикупљен за радове. Станишић је иначе и родно место владике бачког.