У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА – Валентина Вања Дабић

У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА

И ове ноћи, као и годину пре,
седим у мраку у соби крај камина.
На столу стоје чаше две,
једна празна, друга пуна црног вина.

И ове ноћи, баш као и тада
моје руке ка теби крећу,
ал није исто некада и сада,
а ја себи да признам нећу.

И опет би усне хтеле да љубе,
и срце би да дрхти као струна.
Наше се сенке у тами губе,
док чаша је празна, а друга пуна.

Тишина пара душу и тело,
док чаша празна у мене гледа,
да је напуни срце би хтело,
ал разум му ове ноћи неда.

Ако је пуна, значи да ћеш дођи,
ал то су само сурове лажи.
Остаћу сама у овој ноћи,
губитник што у вину истину тражи.

И док се ватра гаси у камину,
знам да је крај, истина боли,
нек љубав траје макар у вину,
нека се напије ноћас онај који воли.
Настави са читањем “У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА – Валентина Вања Дабић”