ПОДУЈЕВО
Често ме из дубоког сна
Сећање на родни град пробуди,
Често се пред зору запитам
Каквих то на свету има људи.
Испред старинске родне ми куће
Где дуд и кестен раширили гране,
И покрај старог бунара крај плота
Проводих своје младалачке дане.
Ту, у маленој кући од грађе
У дворишту пуном дечачких жеља,
Ту у милом граду, крај реке Лаба.
Осташе сећања на безброј пријатеља
Безбрижних наших школских дана,
Сети се срце, сетно и пуно туге
Летњих ноћи и игранки код руте.
У прелепој дискотеци крај пруге
После игранке, пред цичу зору,
Док наш град мирним сном одмара
Ишли смо по питаре у пекару Ајдара.
У то време, за боље нисмо знали
Па уживасмо срећни сваког дана,
Крај цркве на брду, на сабору
И у посластичари, код Пеливана.
Нико од нас није више у том граду
Души сетној скоро да нема лека,
Док нам сунце слободе не гране
Подујево тужно, крај Лаба нас чека.
Настави са читањем “ПОДУЈЕВО – Мирко Крстовић”
Често ме из дубоког сна
Сећање на родни град пробуди,
Често се пред зору запитам
Каквих то на свету има људи.
Испред старинске родне ми куће
Где дуд и кестен раширили гране,
И покрај старог бунара крај плота
Проводих своје младалачке дане.
Ту, у маленој кући од грађе
У дворишту пуном дечачких жеља,
Ту у милом граду, крај реке Лаба.
Осташе сећања на безброј пријатеља
Безбрижних наших школских дана,
Сети се срце, сетно и пуно туге
Летњих ноћи и игранки код руте.
У прелепој дискотеци крај пруге
После игранке, пред цичу зору,
Док наш град мирним сном одмара
Ишли смо по питаре у пекару Ајдара.
У то време, за боље нисмо знали
Па уживасмо срећни сваког дана,
Крај цркве на брду, на сабору
И у посластичари, код Пеливана.
Нико од нас није више у том граду
Души сетној скоро да нема лека,
Док нам сунце слободе не гране
Подујево тужно, крај Лаба нас чека.
Настави са читањем “ПОДУЈЕВО – Мирко Крстовић”