Категорија: Marina Adamović

. popunila sam knjigu sećanja . čitaću je kada zaboravim da sam jednom postojala da sam bila jâ s druge strane lista

Poezijo ubijaš Razmoždena ne staješ Krvlju ispisuješ Epitaf Demona Ako te ko nazvao Blagokrilom pticom Zarij mu paklene Kandže u postelju Zacvileće Dozivaće Prilepiti stihove Žuči u rascepu . Rečima će brati Čičak i koprivu . Ne smem ni da zaspim Ne smem ni da gledam ..Puzavica hoda …Kandžom izdužena …..Bodljom okićena ……O vrat obmotana … Настави са читањем “Mučilište — Marina”

Ludilo je najbolji ukrotitelj života Kada su me proglasili nesuvislom strahovima sam poklonila konje u galopu Sada slobodno simuliram mrtvaca +++ Prividno postojati znači biti slovo koje od smrti beži u oko Prividno nepostojati znači baciti grlo u reku i prepustiti ga mamcu +++ Ne sećam se ničeg Ptica mi je tumačila san Eva je … Настави са читањем “Nesanica — Marina Adamović”

. istinu je sadio u teške dane bokorio zvezde kao cveće srcem je svetlio napuštene noći . pamtim ga po zadnjoj (smrt dunu u sveću)

. Tiho uzdisanje tla Potiskuje lavu Bez nade