Категорија: Marina Adamović

.

reči su kopale

cele noći

(kao –

nisu znale da moja ruža

treba samo srcohvat nade)

digresija me je gurnula

u jamu

bez imalo obzira –

kô štakora u pogrebni ćup

uzvikivale su mi u horu

čami u jami-i

čami u jami-i

ako nekada čuješ kako sam

javi

možda izvučem sebe

iz teme

i

ispevam epilog cvetu

.

jutro je zakucalo

okrenuh se na drugu stranu

pretesno je –

nije moje

.

podne je zakucalo jače

navukoh jastuke na lice –

i ono je pogrešilo

san

.

ali veče !

s Golgote se probilo

kroz okno

bacilo me na razjareni motor

i dodalo gas

.

otkriću vam jednu tajnu

.

divno je biti u tuđem danu –

mesto za trku

i obračun sa sobom

.

.

Cele noći

hijeroglifi su na prozoru

ispisivali

dobrodošlicu jauku iz krika

.

I da sam spustila zavesu

oni bi tupo odjekivali

dok ne bi pronašli tunel

timpanâ u mozgu

.

Nema mi druge

sakupiću jade i obmane

i napisati odgovor u kapi

ne trudi se

m

……r

t

……v

a

s

…..a

m

….i

s

…..v

o

…..j

a

.

mislim-

o praznim temama

pišem-

na stranici u begu

žvaćem

olovci srce

.

šta dalje?

.

voz kasni

nisam ga ni čekala.

da je tu-

mislio bi isto što i ja-

praznina nije za pesmu

gde sada da je smestim?

.

pojela sam olovku do jagodica.

.

nisam tu

nisam tamo

s čelom utisnutim u jastuk

objašnjavam sebi

kako sam uvek bila

i ostala ovde