Добродошли!
Uprtog pogleda
u nebo skamenjeno
ptić cvrknu Nole
данима покушавам да ти напишем писмо….извини…већ сам их исцепала
48 пута 365(6)…радо бих те лично упознала,
али стално мењаш место боравка ……. као и теме
мојих брзојавних мисли. није ми јасно како си ти
био убеђен да ми је адреса она стара 48 x 365(6) дана..
хајде…пошаљи ми опет писмо о себи да не бих бринула
шта је с непознатим , добро знаним створом.
свакога јутра отварам прозор и чекам ластавицу које више нема.
да ли због кише или расклопљенихи крила лешинара – нисам упућена
ни твојих писама у њеним разнобојним кљуновима..
као да су убачена у тунеле црва…
да ли ти је јасно да ћу увенути чекајући речи које ме хране
хајде
сети ме се
ако сам ја на себе заборавила, на теби је одговорност
пуно те поздрављам и
бацам ово писмо што даље од себе…да ме не сећа
на ону која ће осванути сутра и покушати да се дозове
Škripa prozora
dečje oči radosne ~
stigô Deda Mraz
Nova godina
u starim cipelama ~
lepo izgleda
Hladno predveče
magla u boji vrane ~
anđeo plače
—
Ružu u cvatu
dotiče ruka nežno ~
druga makazom
….
Sa žutog lista
šest sedam kapi kiše ~
nad mutnom barom
—-
Kakva tišina ~
hladno predveče čeka
gong vetra o san
—-
Nebo je tamno
i šuma i livada ~
iz zvezde svetlo