Категорија: Marina Adamović

JAMAIS

Dao mi je adresu.
Dopisivali smo se.
Duhovito je ispravljao moje gramatičke greške.
Bila sam na početku studija francuskog u
Beogradu, a on je živeo u ,
ahhhh, Parizu.
Upoznali smo se na kraju puta
Julijski Alpi – Istra davne
hiljadu devet stotina sededamdeset i devete…
je pense…peut, cependant, pas..
Ja- hipik bez prebijene pare; on-
vegan sa grožđem za gladne.
Voleli smo život, muziku i mir.
U zadnjoj je koverti bilo uredno izrezano srce
od roze celofana – pomen na bajku:
“Tu viendras,n’est pas?
Oh, si, si; ne m’oublie pas.
Jamais.”
Jamais
Plus jamais cela

STRAŠNO

Kada bi ostala sama,
postajala bi ispunjenija.
Okruženje u kome je živela
uticalo je na silne ružne osećaje.
Ako bi neko prišao bliže,
iznenada bi pala, izgorela se
da ne nabrajam više
Čuje li hod prema vratima,
zatvaranje kapije, tišinu u kući,
iznutra bi se nasmejala.
Nekada bi uzela i olovku,
otvorila svesku pa počela da piše,
ali naglo bi odustajala.
I sveska je neko ko je uznemirava.
Trag mastila na listovima
sve je ponavljanje bolnih događaja.
Strašno. Strašno.
Nepomično će ležati i živeti.
Tišina kolje vučjim zubima.

DAN POSLE

Dugo si plakao
zbog smrti drage osobe
da li je ta bujica iskup
za ono što joj nisi za života
poklonio
trebalo je dati sve
i
više
tuga posle nečijeg života
ruglo je i blud
.
dugo si proklinjao umrlu osobu
da li je taj nanos
uteha za urezbareni
ožiljak u mozgu
živima treba
jasno reći sve
čime tragično ugrožavaju vene
tvoje sudbine
.
zato moraš poznavati
svoj
i
jezik ruku i očiju
.
i to je dovoljno
za miran pogled u dan
bez smišljanja povoda

SEĆANJE (na deka Živka)

Sećam se dana kad sam se smejala
Sećam se noći kada sam spavala
Sećam se grada u kom sam živela
Jednog čoveka koga sam volela
Sećam se groblja i puta do rupe
Kad su svi stali, ja sam i dalje
Pamćenje sam izgubila
Izgubila glas i uspomene
Sećam se samo da su dva krsta
pala
posekla me i
postala nevidljiva
kao ja
May be a black-and-white image of 2 people and child

SAMOTNO SRCE

1
Niko i ne sluti
kako
samotno srce peva
dvoglasno!
2
ne otvaram oči dok se ne uverim
da neke druge u njih ne gledaju
tri puta ne – da bi beonjače
isprale pogled za scenu svoju
3
Reč “mržnja” nije vuk
nije tajna Pandorina
ni zla slutnja
ni poziv u boj
to je zakrpa pocepanog sna
oblak za nebo probodeno munjama
to je suptilna obloga načete jetre
ćuti ćuti ćuti
za život u molu-
to je uvertira
4
Izvini, smrti
kako te mogu ugostiti?
Jednostavno, bivša
Samo se nemoj mrštiti…
Obećavam, smrti
evo, opuštam bore, kapke i usne
A šta bi ti na poklon,
bivša?
Smrti smrti ne mogu se
dosetiti pretpostavljam – ništa
Dogovoreno, bivša!
Želim ti hladno noćno konačište…
A ja tebi, smrti,
toplinu moje samotnosti!
Katabazija?
Katabazija!
5
Izdaleka dopire bat tvojih obrva
gazi preko mog nemira i kovitla ga
potrebno je hiljadu nepoznatih jezika
da bih mogla jasno definisati pojam
androfobija…
6
Duša jedinu hranu prihvata…
Jedinu tečnost ispija…
Jedina joj je terapija…
Jedinu tajna izgovara…
Suicid kome se raduje…
ovoliko je duboka
snažna
i rimi (iz odbojnosti) podložna –
M R Ž N J A
7
Dva stvora nalik na ljude
prolaze jedno kroz drugo
u suprotnim pravcima
Ima nečega što ih spaja –
oluja, mraz, košmar i samoća
–
jutro je bolom ustreljena vrana8
umro je kao svako osuđen na
smrt
žao mi je što mu nisam mogla ikako
pomoći
na vreme ga
skloniti
u
grob
–
žao mi je
a bila sam mu zaštitna meta
tako da će on u humci
prostreliti
mene
ne smejte se
davno
me je
pro
stre
lio već
aliskrivala sam tu svetlucavu ploču
u dnu karnevala
pakla

Riči – Hemingvejeee…

 

BEZ LAŽI

Korak po korak do kraja svega
Imaš li osećaj da toneš kroz noći?
Vidiš li, ipak, zvezdu iznad brega?
Želiš li sa mnom do ponora poći?
Svaki živi stvor istom kraju cilja.
Uz osmeh i bol – život nam je isti.
Naučiti moraš živeti od milja
samo su tako svi putevi čisti.
Želim da saznam ta istina šta je.
Želim da odam svaku svoju tajnu,
nesebično delim tople zagrljaje
onome ko shvati takvu želju bajnu.
I ne plači za mnom,
o,
ne tuguj mnogo!
Sačuvaj za sebe ono što ti kažem;
saznanje je moje –
dete bosonogo
jedino što činim –
ne želim da lažem.