Категорија: Marina Adamović

DANAS

Istom brzinom su vozili, istom pravcu usmereni.
Odjednom on zaustavi
Ona ga pogleda i nastavi
Nije imao problema sa motorom ni ulicom
Podigao je ruku, spustio kacigu
Mahnuo joj da se približi. Dva-tri metra unazad i eto ih zajedno
Gurnu prste u novčanik i pruži joj novčanicu
Ne onu za hleb dovoljnu, mnogo mnogo vredniju
Koji osmeh joj slete na usne! Koje HVALA puno osećaja.
On uzvrati glasom anđela:
“Moja je ćerka tumor mozga operisala pre pet-šest godina.
Hvala Bogu, dobroćudan, benigni
Ali stalno se mora kontrolisati, neprestano pratiti neće li laserski nož zatrebati…
Od tada, kako te vidim ja prikočim i uradim što i malopre
Nisi zapazila?”
Ona spusti glavu i seti se:
Da, jeste, on je, on!
Postalo je tako obično
Samo bi ga pozdravila BRAVO, BRAVO, DIVAN SI
Eh, danas su rizikovali
Danas je mogao neko da ih kolma udari
Ali najzad su postali pravi prijatelji.
Od sada će na njegovu malenu još neko s ljubavlju misliti
Gospode!
On misli na sve tužne tako teško obolele!

MASLINA

Na obali Jadranskog mora
sedela sam sa piscima tragedija
Sunce je dobijalo
boju krvavog žara
Iz kratkih rečenica
razlila se poema
Jedan je isticao
krizu vlasti u Srbiji
drugi posledice
nemorala na čovečnost
Treći usta i pruži ruku
prema drvetu u pravcu Bara.
Svi smo zaćutali
kada je počeo:
“Po legendi,
ona maslina je
simbol našeg Jadrana
Proteže se dokle i
grane njezine.
Po legendi, prva je nastala iz takmičenja
Atine i Posejdona,
oko zaštitništva starogrčkog naroda.
Pobedu je odnela mudra boginja
jer je iz slane vode,
koju je iz stene pokrenuo Posejdon,
učinila da izraste maslina,
kasnije preneta na Akropolj.
Verovalo se da sadrži sudbinu naroda.”
Pisac nikako nije prekidao govor
“Maslina je u hrišćanstvu simbol božje brige za ljude
spominje se u Bibliji više od hiljadu puta.
Mojsije je ratovanja oslobađao
muškarce koji su ih gajili.
Iza potopa,
golubica koja je u kljunu nosila maslinovu grančicu i
sletela na Nojevu barku,
najavila pomirenje Boga sa ljudima.”
Tu je iznenada zaćutao
Uperismo pogled u njega,
teklo mu je devičansko ulje iz očiju
Prišli smo i zagrlili ga
a on je sasvim oboleo šapnuo
“Budite golubovi.
Ponesite grančicu do Srbije
Tiraniju moramo prekinuti.
Jedno mi je dete preminulo,
a drugo se bori za živote generacije”
Golubice,
hajde od Bara do Beograda
nosi dva milenijuma star spas, nosi lekovitost
May be a doodle

MAGLA JE SUNCE KOJE SE BORI ZA SLOBODU LINGVISTIKE

Ovde su tragovi utisaka
ko zna kakvog stvora
odnekud do
godova na stabliima
Tako mi je milo
— o —
tako drago!
Senka ne može preći preko
apstraktnog poklonstva
Ni u kom obliku
Nikada
Magla je sunce .
koje se bori za slobodu
lingvistike
poput biografije
Karajona
Jona
Ovde su i utisci tajanstvene
retorike skakavaca
.
zlatom onavijen god je
epitaf Stelian Diaconescua

TVOJ ZNAK

Spazila sam rokera
dugokosog pastira
On je mene gledao
Krenusmo jedan drugome
pa zastali i vratili se
mestu pogleda.
Glavom je odzvanjao glas
najharizmatičnijeg
Morisona
“Izaberi dan i izaberi znak
u kojem će tvoj dan biti”
Dan sam Izabrala
žudnju za životom množila,
ali u tom je danu
bio jedino njegov znak
Crvena je boja ulicom potekla
preplavila grad i postala
krvava tajna u kojoj sam se
usamljena davila.

SUBJEKTIVNI ZAKLJUČAK O OBJEKTIVNOSTI

Bio je začetnik pravca Tiha jeza.
Noćima je pisao roman o tami, ništavilu,
o teškom dahu koji se brzo pretvara u izdah.
Nije prestajao ni kada bi dotakao
jamu pred sobom od zamora,
sećanja na Aristotela i Horacija.
Ne, još mračnije bi poteklo mastilo iz pera.
Zastao bi tek kada bi tama postala njegova biografija.
Sećam se priča o tom piscu i
kako je završio roman.
Slučajno mu je glava udarila – ne u ono pred njom, ne,
već u prekidač za lampu unutar.
Blago se osmehnuvši napisâ epilog:
Život je lep. Život!