КУЛА – Ана Гинић

КУЛА

Да су ме зидали
калдрмом
трошном
Турском.

Зазидали.

Да су ми камен
тежак
тужан
мајсторски узидали.
На место душе.

Да је ређао неко
стрпљиво
годинама
камен на камен.

Зидао мене
калдрмисану.
Плочу по плочу
уз мало Балканске траве
по пукотинама.

Не би се боље
грађевина
на овој Канадској зими
одржала.
Не би се мајстор родио
да стубове
на овом мразу
укопа.

А ја стојим.
Окамењена, али стојим.
Одoлeвам.

© Ана Гинић

Настави са читањем “КУЛА – Ана Гинић”

52 ПУТА ПРОЧИТАНО