Категорија: A – LJUBAV I VINO

ДВОЈЕ А ЈЕДНО – Ања Костић

ДВОЈЕ А ЈЕДНО

Моје усне не желе туђе,
Твоје их опијају као вино,
Твоје руке плешу по мени,
Уз музику коју само ми чујемо,
Уз нашу песму,
Коју само ми знамо,
Прибијам се уз тебе,
Желим да ти уђем под кожу,
Да будемо једно,
Да ти будеш ја,
Да ја будем ти,
Двоје, а једно,
Једно, а ми,
Ја сам у пустињи,
А ти си вода,
Ја сам на робији,
А ти си слобода,
Срца немам,
Одавно сам га дала теби,
Ја спретна нисам,
Поломићу га лако,
А за твоју руку створено је тако.
Настави са читањем “ДВОЈЕ А ЈЕДНО – Ања Костић”

ВИНО И ИСТИНА – Сандра Јовановић

ВИНО И ИСТИНА

Шетао се кнеже Лазо својим двором у Крушевцу,
Шетао се и плакао, младости се он сећао.
Када је на двору српском он служио славног цара,
Сузама се опраштао, од највећег господара.
Син му Урош нејак био, славу није наставио.

Па говори он Милици, својој драгој дружбеници:
„А ти љубо, драга љубо, налиј мени чашу вина,
Јер је вино ко истина, а истина зна да боли,
Кад се мрзи, кад се воли.
Ја одлазим на Косово, изгубићу тамо главу,
Ал’ то морам да учиним, да Србији вратим славу.“

Милица му одговара:
„Ако ми се ти не вратиш, биће свима јако тешко.
У срцима многим српским сачуваћеш своје место.
Славиће те кнеже Лазо, наздрављати чашом вина,
О твојим ће подвизима причат људи вековима.“

Чашу вина он наздрави, за Србију и Милицу.
„Остај здраво моја љубо, чувај мени ти Србију,
Чувај мени ти Стефана, и осталу нашу децу,
Од свих празних обећања.
За Србију и Косово биће много тешких дана“.
Настави са читањем “ВИНО И ИСТИНА – Сандра Јовановић”

Вино душу мије – Првослав Пендић Пенда


Вино душу мије

Само ми још ову ноћ поклони.
Ноћас пијемо вино црвено.
Вино и чаше, остало склони,
Хоћу да љубим лице румено.

Нека ми срце задрхти.
Вином ватру нек гаси
Нек ноћас боли и пати,
Душе нам немирне спаси.

Ноћас ћу душу вином умивати
Што грешна лута и љубав тражи
Дрхтаво срце не може да схвати
Да љубав без вина  не важи.

Душе се вином поје
Да усне угреју, да љубе,
Испијене чаше више се не броје,
А кад се наљубе, душе се губе.

Душа уз вино новим уснама хита,
Болном срцу под кошуљом смеши,
За срце у мраку душа и не пита,
С вином уз пољупце греши ли греши !!!
Настави са читањем “Вино душу мије – Првослав Пендић Пенда”

ИЗМЕЂУ ДВЕ ЉУБАВИ – Живота Трифуновић


ИЗМЕЂУ ДВЕ ЉУБАВИ

Велика је љубав венчањем обележена,
јер су такви обичаји наши.
Друга љубав у бурету спава,
она никог не треба да плаши.

Кад те прв аљубав и наљути,
тад се другој нова шанса даје.
Па све лепо и на своје место легне,
сваки проблем у трену нестаје.

Живо тече и време пролази,
од пољупца неће да заболи глава.
Па се и вину приклонити треба,
корисно је и лепше се спава.

И не мораш много размишљати,
две љубави никад много није.
Свакоме нека је на знање,
да љуби, воли и по мало пије.

А да није вина и ракије,
ко зна какав живот би нам био.
Па никога осудити не треба,
ако се некада и напио…
Настави са читањем “ИЗМЕЂУ ДВЕ ЉУБАВИ – Живота Трифуновић”

LjUBAV I VINO – Latinka Djordjević

LJUBAV I VINO

U čaši večeri
sija tišina,
kao Rubin
što pamti
dodir dana.
U tvom pogledu
treperi istina
da ljubav
nikad nije bila sama.

Sipamo snove,
polako, bez reči
da ne prolijemo
ono što boli,
jer vino zna
da srce leči
kako da suze
u osmeh pretvori.

U svakom gutljaju
prošlost se budi,
dve senke,
jedna drugoj
večita snaga
na usnama
ukus zrelog dana
u grudima plamen
vinom okupan.

Podignimo čaše
za ono što jesmo
za sve što smo bili
i što ćemo biti,
jer dok ima vina
i dok ima pesme
ljubav će znati kako
da mene tebi
i tebe meni vrati .

Настави са читањем “LjUBAV I VINO – Latinka Djordjević”

КРАЛИ СМО ЉУБАВ – Милосав Ђукић Ђука

КРАЛИ СМО ЉУБАВ

Остао је траг од вина
на уснама нашим,
да буде сведок
о скривеној чежњи,
да сведочи о љубави
и страсти тој.

Не треба ми сведок,
јер у мојој глави
док ја пијем вино
твој лик ми се јави.

Твој осмех на лицу
и по која суза радосница,
док те љубим
док ме љубиш
кане са твог лица.

О прелепа жено,
баш сам те волео
и о теби писао.
Била си увек
део моје песме.
Ти љубави тајна
о којој се никад
сазнати не сме.

Настави са читањем “КРАЛИ СМО ЉУБАВ – Милосав Ђукић Ђука”

ИВАЊДАНСКА ЉУБАВ – Мира Ђорђевић


Мира Ђорђевић из Вишеграда, Република Српска

ИВАЊДАНСКА ЉУБАВ

Био је Ивањдан седамдесет и четврте,
Сливале су се низ нас ситне капи кише,
Срели смо се случајно док смо стајали
Испод крова зграде на којој и сад пише

„Ту је просута љубав као звјездани прах“,
А ми смо је осјетили истог оног трена
Кад смо се погледали, док су звонила
Дуго с Мегдана злаћана звона црквена.

Сплели смо прсте као ивањски вијенац
Да би пронашли за нас скривени кутак
И дрхтећи ћутали уз чаше куваног вина,
Мирисног као чокот лозе чист и љубак,

Као наше усне што испијаше кап по кап
Топлу течност која лагано клизи у сласт.
Ех, пили смо срећни, а пили смо само
Да обуздамо у грудима раскошну страст.
Настави са читањем “ИВАЊДАНСКА ЉУБАВ – Мира Ђорђевић”

ЉУБАВИ – Синиша Митрић

Синиша Митрић, Нови Београд


ЉУБАВИ

Твоју слику немам,
твоје презиме не знам.
Твоје име изговарам само у храму…
Пратим те по киши,
додирујем једино крајеве твог капута…
Гледам те крајичком ока.
Ретко ми се јављаш.
Не могу да ти пишем.
Поклоне не примаш,
обећања понекад дајеш…
Појавиш се на кратко,
у предвечерје ил’ у освит дана…
Само ми ослушнеш срце и
оставиш мирис на јастуку.
Не даш ми да те љубим,
нити да о љубави причам.
Тражиш да другде будем
и да се не сматрам важним.
Нестваран кажеш да сам,
зовеш ме песником лажним.
Речи скриваш међу стварима,
истину прећуткујеш у реченицама…
С укусом вина мојих патњи
распаљујеш машту знатижељника.
Пришао бих ти са пуно нежности,
али не знам да ли ћу те срести.
Загрлио бих те рукама обема,
када оне не би остале празне…
Ипак, ако не изгубим себе,
остаћемо заувек заједно у овој песми!

Настави са читањем “ЉУБАВИ – Синиша Митрић”

ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ – Љубодраг Обрадовић

ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ

Песму ти љубавну, душо пишем,
уместо неостварених снова.
Данас у песми за тебе дишем,
данас си у песми само моја.

Песму ти срце, ноћас поклањам,
иако пољубаца не беше.
Најлепше је док се само сања,
стихови су ту да нас утеше.

Песма је сад ту да нас обмане,
стварност је данас стварно сурова.
С песмом ћу у снове одабране,
који зраче љубав без фолова.

Поезија је за душе усамљене,
поезија је за душе заљубљене,
поезија је занос за несхваћене,
поезија, за љубави ускраћене…

Настави са читањем “ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ – Љубодраг Обрадовић”