Peko LALIČIĆ
MOJI AFORIZMI:
Danas i pali s konja na magarce grabe k vrhu.
Dobrog čoveka je lako prepoznati.
Odmah vidite da je budala.
_____________________________________
(,, Kriva ogledala”, Poeta, Beograd, 2011.)
Добродошли!
Peko LALIČIĆ MOJI AFORIZMI: Danas i pali s konja na magarce grabe k vrhu. Dobrog čoveka je lako prepoznati. Odmah vidite da je budala. _____________________________________ (,, Kriva ogledala”, Poeta, Beograd, 2011.)
Peko LALIČIĆ
MOJI AFORIZMI:
Danas i pali s konja na magarce grabe k vrhu.
Dobrog čoveka je lako prepoznati.
Odmah vidite da je budala.
_____________________________________
(,, Kriva ogledala”, Poeta, Beograd, 2011.)
Пеко ЛАЛИЧИЋ У ИМЕ НАДЕ Маковима украдох ватру па маслачцима том небу нежности на исповест пођох у име наде коју би да затру у круг који се непрестано обнавља снагом којом они обарају с ногу осмехом просух ватру у име наде коју би да затру и тешка иловача се покрену плаветнилом небеским потече вода кад … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, У ИМЕ НАДЕ”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
У ИМЕ НАДЕ
Маковима украдох ватру
па маслачцима
том небу нежности
на исповест пођох
у име наде
коју би да затру
у круг који се непрестано обнавља
снагом којом они обарају
с ногу
осмехом просух ватру
у име наде
коју би да затру
и тешка иловача се покрену
плаветнилом небеским потече вода
кад маслачци гордо усправише главе
у име наде
због које ни Прометеја
не могу да забораве.
_________________________________
Из рукописне књиге ,,Укрштене речи”
Борислава ДВОРАНАЦ М И Р И С Хладноћа. Шум, и ево је креће. Од прстију, преко колена, и узима ме. Осваја полако део по део, пору по пору. Препуштам јој се сва. Милује ме по гузи, грудима, врату. Ма, свуда! Осећам њен дах. Како је неодољиво нежна, стиска ме све јаче и јаче. Волим је! … Настави са читањем “Борислава ДВОРАНАЦ, М И Р И С”
Борислава ДВОРАНАЦ
М И Р И С
Хладноћа. Шум, и ево је креће.
Од прстију, преко колена, и узима ме.
Осваја полако део по део, пору по пору.
Препуштам јој се сва.
Милује ме по гузи, грудима, врату.
Ма, свуда! Осећам њен дах.
Како је неодољиво нежна, стиска ме све јаче и јаче.
Волим је! Црвено се пали!
Не! Не желим крај, тек је почело,
А затим долази он, гребуцка нежно, чак боцка.
Црвени ми се тело. Опија, прија.
О, не, ево и њега! Увек све забрља.
Тако је јадно хладан, плав, бео, увек невесео.
Ал’ осећа дрхтање мог тела, узима ме.
Сада је влажан и грли ме чврсто.
Отимам се из загрљаја
Јер жели ме он, мој верни друг,
Чека да ме загрли, да ме прими и осети,
А онда долазиш ти
И упија те цело моје тело,
И твој мирис ће остати на мојој кожи читаве ноћи.
_________________________________________________
(,,Ледени људи”, – циклус ,,То сам ја”, 2010.)

Борислава ДВОРАНАЦ СНЕЖНО ЛЕТО Опет ме прати киша, А душа је све тиша. Док музика свира, Налазим се усред вира. Не питам се зашто Mе сена туге прати, Јер душа не може да схвати, Зашто срце пати. Успорава лагано, па појача нагло, Баш као ветар, са Бранковог брега, Кад доноси грудву снега. Црна грудва цвећем … Настави са читањем “Борислава ДВОРАНАЦ, СНЕЖНО ЛЕТО”
Борислава ДВОРАНАЦ
СНЕЖНО ЛЕТО
Опет ме прати киша,
А душа је све тиша.
Док музика свира,
Налазим се усред вира.
Не питам се зашто
Mе сена туге прати,
Јер душа не може да схвати,
Зашто срце пати.
Успорава лагано, па појача нагло,
Баш као ветар, са Бранковог брега,
Кад доноси грудву снега.
Црна грудва цвећем окићена,
А моја душа залеђена.
Ледено ми срце усред лета
Само да не дође до великог смета.
Још увек се Дунав плави,
Само се моја срећа не појави.
Зелено жбуње је вруће,
А око мене је све туђе.
________________________________
(,,Ледени људи”, 2010.)
Пеко ЛАЛИЧИЋ УСИЈАНЕ ГЛАВЕ 564. Ужарене главе се пале на глупости. 565. Ужарене главе су хендикепиране. Не пристају им никакве маске. 566. Кад оболе од величине, усијане главе пуцају. 567. Што је више усијаних глава, мрак је већи. 568. Ратне секире су једини инвентар у усијаним главама. 569. Они који мисле усијаним главама, говоре почињу … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, УСИЈАНЕ ГЛАВЕ”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
УСИЈАНЕ ГЛАВЕ
564.
Ужарене главе се пале на глупости.
565.
Ужарене главе су хендикепиране.
Не пристају им никакве маске.
566.
Кад оболе од величине, усијане главе пуцају.
567.
Што је више усијаних глава, мрак је већи.
568.
Ратне секире су једини инвентар
у усијаним главама.
569.
Они који мисле усијаним главама,
говоре почињу минутом ћутања.
570.
Усијане главе сијају – лажним сјајем.
571.
Различити погледи се у усијаним главама
рефлектују у једноумље.
572.
Жалосно је што не сагори
све што прође кроз усијане главе.
573.
Продукти ужарених глава су ужас и страва.
574.
Да је мање климоглаваца,
и усијаних глава би било мање
_______________________________________
(,,Ситне мисли – мозгалице”, – у припреми је за штампу)
Пеко ЛАЛИЧИЋ Ж А Р Кажеш ми баш би се играла а ја ево ме мала претешко је коло нећеш издржати не брини знам мимо водопада зла и безнађа ја добро играм тамо сам свој на своме јер искра из твога кандила пламен непролаза расипа и моју бескрајну љубав рађа и не брини у таквом … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, Ж А Р”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
Ж А Р
Кажеш ми
баш би се играла
а ја
ево ме
мала
претешко је коло
нећеш издржати
не брини
знам
мимо водопада
зла и безнађа
ја добро
играм
тамо сам свој на своме
јер искра
из твога кандила
пламен непролаза
расипа
и моју бескрајну љубав
рађа
и не брини
у таквом колу су моји
духовни пути
у песме утрти

Борислава ДВОРАНАЦ ТО САМ ЈА То што ћутим не значи ништа. Само да ми је душа све Изговорила одавно! Тело навикло на мук. Срце затајило не куца . Топли мртвац је пред вама, Блед као дух Хладан као стена . ДА ЉУДИ ТО САМ ЈА МРТВА ЖЕНА! _______________________ (,,Ледени људи”, 2010)
Борислава ДВОРАНАЦ
ТО САМ ЈА
То што ћутим не значи ништа.
Само да ми је душа све
Изговорила одавно!
Тело навикло на мук.
Срце затајило не куца .
Топли мртвац је пред вама,
Блед као дух
Хладан као стена .
ДА ЉУДИ ТО САМ ЈА
МРТВА ЖЕНА!
_______________________
(,,Ледени људи”, 2010)
Peko LALIČIĆ MOJI AFORIZMI: Ako stvarno narod ima vlast kakvu zaslužuje, zar je moguće da smo mi najgori narod? Ja nemam ništa protiv vlasti, a lično bi ih skinuo s vlasti. Čemu prizivati kišu kad kod nas sve drugo pada? DA NIJE ŠTA JESTE, KOD NAS BI OPET BILO CRNO. Bilo – ne povrattilo se. … Настави са читањем “Peko LALIČIĆ, MOJI AFORIZMI”
Peko LALIČIĆ
MOJI AFORIZMI:
Ako stvarno narod ima vlast kakvu zaslužuje,
zar je moguće da smo mi najgori narod?
Ja nemam ništa protiv vlasti,
a lično bi ih skinuo s vlasti.
Čemu prizivati kišu
kad kod nas sve drugo pada?
DA NIJE ŠTA JESTE,
KOD NAS BI OPET BILO CRNO.
Bilo – ne povrattilo se.
Došlo – što pre otišlo.
Ako je čovek naše najveće bogatstvo,
onda ne čudi što smo u oskudici.
Sve što se kod nas proizvodi
na nulu se svodi.
______

Борислава ДВОРАНАЦ ПЕТАК Деведесет и првог дана Милиони торби се спремају. Они ме чекају, а не знају. Стране су ми њиве, и мирисне шљиве, И све што је било моје, далеко је! Све птице трче свом лугу, У загрљај лети друг другу. Нека нова лица и понеки осмех Боже, какав је то грех ? Бујице … Настави са читањем “Борислава ДВОРАНАЦ, П Е Т А К”
Борислава ДВОРАНАЦ
ПЕТАК
Деведесет и првог дана
Милиони торби се спремају.
Они ме чекају, а не знају.
Стране су ми њиве, и мирисне шљиве,
И све што је било моје, далеко је!
Све птице трче свом лугу,
У загрљај лети друг другу.
Нека нова лица и понеки осмех
Боже, какав је то грех ?
Бујице људи жуборе далеко, све даље,
А мене туга мори.
Неко ме туче; не, за нос вуче,
Сама, усред белог дана.
Све се креће, а ја грлим мече.
Опет бруји, њишти, пишти…
Муке без те руке !
У строју птица слушам гласе
Ал’ оне кажу, зна се,
Делим храну да залечим рану.
_______________________________
Из књиге ,,Ледени људи”, 2010
Пеко ЛАЛИЧИЋ К О С Т На путу да изађем из себе и нахраним наду запех за кост у грлу као светлосним таласима ношен одбацих своје кости да бих кост био на корак од сниваног одрекох се свих лепота да бих себе једној поклонио ветар ми усправи поглед у даљини угледах себе окошталог како усправно … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, К О С Т”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
К О С Т
На путу да изађем из себе
и нахраним наду
запех за кост
у грлу
као светлосним таласима
ношен
одбацих своје кости
да бих кост био
на корак од сниваног
одрекох се свих лепота
да бих себе
једној поклонио
ветар ми усправи поглед
у даљини угледах себе
окошталог
како усправно корачам
тада ми кост тихо рече
лагано корачај
иако си кост
срце те води
а ја сам твоје јутро
подне
и вече