Аутор: PekoL

Пеко Лаличић, РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК

РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК А АКО са мном пођеш одвешћу те на АЕРОДРОМ да гледамо како АВИОНИ у небо полећу. АКО ме пољубиш, АНА, АВИЈАТИЧАР ћу бити и водити те најлепшом АЛЕЈОМ до Сунца одакле се и наша АВАЛА види. И нека се зна, да је АЕРОДРОМ АВИЈАТИЧАРУ – А, АВИОН – АЗБУКА, A АНА – АМАЈЛИЈА. … Настави са читањем “Пеко Лаличић, РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК”


РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК

А
АКО са мном пођеш
одвешћу те на АЕРОДРОМ
да гледамо
како АВИОНИ у небо полећу.

АКО ме пољубиш, АНА,
АВИЈАТИЧАР ћу бити
и водити те
најлепшом АЛЕЈОМ
до Сунца
одакле се
и наша АВАЛА види.

И нека се зна, да је
АЕРОДРОМ АВИЈАТИЧАРУ – А,
АВИОН – АЗБУКА,
A АНА – АМАЈЛИЈА.

Б
БАШ те волим БИЉО
и БАШ ми је мило
што БЕОГРАД
БЕЛИНОМ БУЛЕВАРА
БЕЗРЕЗЕРВНО
срца отвара.

БЕЗ БЕЛИНЕ БУЛЕВАРА
БЕОГРАД БИ БИО
БИЋЕ
БЕЗ БРЕЗА,
БРАНА,
БИЉА,
БОЈАНА.

В

ВЕКОВИ су чекали
ВУКА
да би дан
угледала
азбука.

У помен ВУКУ
пишем као што говорим
и ВУКОВСКИ читам
онако како је написано
да
ВАМА
ВУКОМ
ВЕРНО
ВЕКОВЕ
ВРАТИМ
а з б у к о м.

Пеко ЛАЛИЧИЋ

Peko Laličić, NAS ISPISUJEM

Peko LALIČIĆ NAS ISPISUJEM Pevajući tebi ispisujem sebe jer se pesmom prepoznaješ jer se prepoznajem u pesmi moj je osmeh zelen od tvoga trepere zvezde ti si velika u ljubavi ja sam mali u maju tada se na papir prenosim tada ispisujem tebe pevajući tebi nas ispisujem nebo nam plavo nasmejano.


Peko LALIČIĆ

NAS ISPISUJEM

Pevajući tebi
ispisujem sebe

jer se pesmom prepoznaješ
jer se prepoznajem u pesmi

moj je osmeh zelen
od tvoga trepere zvezde

ti si velika u ljubavi
ja sam mali u maju

tada se na papir prenosim
tada ispisujem tebe

pevajući tebi
nas ispisujem

nebo nam plavo
nasmejano.

Peko Laličić, IMA ME …

Peko LALIČIĆ IMA ME . . . Ima me i nema me ima me u zapisima dalekih predaka vatri buđenja cvetu spoznaje nemiru ptica i njenom zamku od ljubičica ima me mnogo nema me dovoljno da izgovorim sebe načas zagledanog u jato ptica večitog zatočenika zamka ljubičica

Peko LALIČIĆ

IMA ME . . .

Ima me
i nema me

ima me u zapisima
dalekih predaka
vatri buđenja
cvetu spoznaje
nemiru ptica
i njenom zamku
od ljubičica

ima me mnogo
nema me dovoljno

da izgovorim sebe
načas zagledanog
u jato ptica
večitog zatočenika
zamka ljubičica

Peko Laličić, NEŠTO IZMEĐU

Peko LALIČIĆ, NEŠTO IZMEĐU Prikovah pogled za tvoje prozore nebesa da izgore da to što nas deli plane da nestane da ga nema čini mi se da je java da me i ti kradom gledaš jer zavesa podrhtava u noći na izmaku u pogledima nam zreo san i ljubav ništa između

Peko LALIČIĆ, NEŠTO IZMEĐU

Prikovah pogled
za tvoje prozore
nebesa da izgore

da to što nas deli plane
da nestane
da ga nema

čini mi se da je java
da me i ti kradom gledaš
jer zavesa podrhtava

u noći na izmaku
u pogledima nam zreo san
i ljubav

ništa između

Пеко Лаличић, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 10

Пеко ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 10 Опроштај тражим за заљубљеност у сунце и питам се јесам ли птица пробуђена оним што јесам те међнике рушим и позивам и вас да заједно у сусрет сунцу низ в реме течемо.


Пеко ЛАЛИЧИЋ

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 10

Опроштај тражим
за заљубљеност у сунце
и питам се
јесам ли птица
пробуђена оним што јесам
те међнике рушим
и позивам и вас
да заједно
у сусрет сунцу
низ в реме
течемо.

Пеко Лаличић, НАЈСВЕТЛИЈА ТАЧКА

Пеко ЛАЛИЧИЋ НАЈСВЕТЛИЈА ТАЧКА Зборим љубав најсветлију тачку неба без које пружене руке нису руке ни ватра ватра без које бескрај крај призива жаром зборим да и моје стабло према сунцу расте језиком ватре и цветним пупољцима збори из пукотине мене заљубљеног у живот и људе и у тебе ватро због које горим љубав зборим … Настави са читањем “Пеко Лаличић, НАЈСВЕТЛИЈА ТАЧКА”


Пеко ЛАЛИЧИЋ

НАЈСВЕТЛИЈА ТАЧКА

Зборим љубав
најсветлију тачку неба
без које пружене руке нису руке
ни ватра ватра
без које бескрај крај призива

жаром зборим
да и моје стабло према сунцу расте
језиком ватре
и цветним пупољцима збори
из пукотине мене
заљубљеног у живот и људе
и у тебе ватро
због које горим

љубав зборим
и себе не корим
што ме гони пламен
да другујем са птицама и рекама
што ме сунцокрети маме
и у роси се огледам
док се у мени рађа и зри дан
пун црвених ружа
и што не дам тиху ноћ
и блиставу наду
за сан пун анђела и звезда

гласно зборим
најсветију тачку васељене
да и моје стабло свитањем збори
о теби ватро
због које горим

гласно изговорена
снажи ми крила
надом вечитог буђења
блиског чуду
због кога се у галебовом крику
зачиње круг лепоте
а у корену мога бића пламен
којим сунце улази у ноћ белу
и пали чежње
и жари слутње
и распламсава слатке мисли
због којих љубав зборим
и знам да живот није оно што мислимо
да јесте
нити је оно што мислимо да није
и да се тајна у пламену
вечите наде
сунца у мени
и у бескрајном сну крије.

Пеко Лаличић, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 3

Пеко ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 3 У мноштву света сам па себе питам да ли је битније како бити од бити или не бити учини ми се да одговор знам да је у бити најбитније човек бити макар био сам. >

Пеко ЛАЛИЧИЋ

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 3

У мноштву света
сам
па себе питам
да ли је битније
како бити
од бити или не бити

учини ми се
да одговор знам
да је у бити
најбитније човек бити
макар био сам.

>

Пеко Лаличић, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 1

Пеко ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 1 Изникох крај отворених врата у шевар ме и папрат повијаше бршљаном ме притезаше те стремим висинама на себе ослоњен у седло бих да ускочим са ветровима да се надмећем да јездим горама и водама да отичем мостовима песмама и у њима да пресахнем бистроок од љубави.


Пеко ЛАЛИЧИЋ

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 1

Изникох
крај отворених врата

у шевар ме
и папрат повијаше
бршљаном ме
притезаше
те стремим висинама
на себе ослоњен

у седло бих
да ускочим

са ветровима да се
надмећем
да јездим
горама и водама
да отичем мостовима
песмама
и у њима да пресахнем
бистроок

од љубави.