Аутор: Milutin Pločić

Kako ti je sada
Imaš li mi obraza reći
Da li ti je bolje
Ni kad si s nama bila
Uživaš li sada sama
U svojoj velikoj kući
Jel si sada srećna
Jel si takav život snila…
Sada si sama u velikoj kući…

Sada nemaš mene da te teram
Da mi praviš palačinke i torte
Nema više dece da ti dosadjuju
Da ti galame kad ti se spava
Nema nikog da ti govori
Šta da radiš a šta ne
Sada si sama u velikoj kući
Sada te ne boli glava…
Sada si sama u velikoj kući…

Voleo bih da čujem od tebe
Da li ti je bolje bez dece i mene
Da li ti je dovoljno da ih vidiš
Svaki treći mesec i to u školi
Dal si srećnija sada kada si sama
Jesul ti deset godina prošle u tuzi
Jesul prošle u bolu
Zar se tako prestaje da se voli…
A ti si sama u velikoj kući…

A i nemoj mnogo da brineš
Djordje će kako tako završiti školu
Dafne ću izlečiti, biće ona dobro
Nemoj da brineš za svoju decu
Imaju oni oca, biće uvek tu za njih
Ostani ti gore i uživaj
Budi srećna i bez nas u novom životu
Nek te ne mori tuga u tvom tvrdom srcu.
Jer…
Ti si sama u velikoj kući…

Kako bih želeo da te zagrlim
I da te privijem uz sebe
Jer moje srce želi samo tebe
Želelo bi da je s tobom
Svaki Božji tren
Zar ne vidiš, maco
Koliko sam u tebe zaljubljen…

Ne mogu bez tebe ni jednu sekundu
Nezgodno mi je kada nisi tu
Srce moje ludo za tobom pati
Samo dodir tvoj može
U život da ga vrati…

Samo blagi dodir tvoje ruke
Smanjio bi mome srcu muke
I samo jedan nežni osmeh tvoj
Uneo bi toplinu u život moj…

Vratila bi se toplina u oči moje
Istog trena kad bih osetio usne tvoje
I vratio bi se osmeh na moje lice
Kad bih oko vrata
Osetio tvoje ručice…

Kad bi opet htela da budeš moja
Zvezde bih bacio pred stopala tvoja
Uradio bih zbog tebe sve što želiš
Sve što treba
Skinuo bih ti i sunce sa neba…

Kad bi opet moja bila
Kad bi me još jednom poljubila
Ne bi me srce više bolelo
Dodji, pa ono te je uvek volelo.

Tražim devojku praktičnu
Ali i mnogo romantičnu
Da bude fina i nežna
Kultura je neizbežna
Crne ili plave oči da ima
I da se stalno smeje njima
Ne mora da bude lepa i zgodna
Samo da je malo ugodna
Da nije baksuz i nevaspitana
Da ume malo da bude prijatna
Da ne bude tanka i mršava
Već da bude struka normalna
I da ima dugu kosu, ako može
E, takvu mi jednu nadji, Bože…

Prošlo je vreme, a tebe nema
Otišla si negde, a ne znam gde
Čekam te dugo već da se vratiš
Ali, tebe nema, nema te…

Srce te čeka, i ja sa njim
Da se ne vratiš, ne mogu ni da zamislim
Ne znam kako bih živeo bez tebe
I da li bih mogao da se nosim sa tim…

A ti si negde, ne znam sa kim
I za moju ljubav uopšte ne haješ
Ne znam da li te on voli,kao što te volim ja
Ali, ti mu svoju ljubav mesto meni daješ…

A, ja te čekam, čekam ko lud
Jer sam u tebe ludo zaljubljen
I molim Boga da mi te vrati
Jer sam bez tebe izgubljen…

Voleo sam jednu ženu
Voleo sam jako nju
A ona je s drugim otišla
I ostavila mi patnju…

Tužna beše moja ljubav
Tužna sa ženom tom
Ja još uvek patim i tugujem
I lijem suze za njom..

A ona je otišla
I bez tuge ostavila me
Dal me je ikada volela
Sada pitam se…

Lažna beše njena ljubav
Sada vidim ja
Ja joj dao sve što imam
A ona je otišla…

SAD mi društvo pravi
Kafana mesto nje
Pokušavam da je zaboravim
Al ne ide mi, ne…

Njene oči svuda vidim
Gde god da pogledam
Njen glas svuda čujem
Pa i da ne slušam…

Ne znam šta da radim
Da je prebolim
Znam da me je povredila
Ali još je volim…

Iako je njena ljubav
Izgleda lažna bila
Još osećam njene usne
Kako me je ljubila…

Još osećam njene zagrljaje
Kad god sklopim oči
I njena milovanja
Skoro svake noći…

Zato srce još tuguje
I plače za njom
Jer je otišla od mene
I u životu mi napravila lom…

Zato ne mogu
Da se pomirim sa tim
Da ću od sada
Bez nje da živim…

Znam da mi je život uništila
Al ne mogu da je prebolim
Jer i pored svega
Još uvek je volim.

Svaka priča na sebe liči
I ova moja je jedinstvena
Voleo sam jednu ženu
Zanela me lepota njena…

Bila je to velika ljubav
Na prvi pogled, što se kaže
A ostale su samo priče
I odgovori koji se još uvek traže…

Zašto je nestala tako velika ljubav
Jer nismo se videli nikada više
Sve su odneli snegovi beli
Vetar, spržilo sunce, oprale kiše…

Bila je to velika ljubav
Ljubav za sva vremena
Voleli su se nekada ludo
Jedan čovek i jedna žena…

Bio je mesec maj i kiša je padala
Bila je nedelja kada si otišla
Bio sam tužan i plakao sam
Kad si mi poslednji put prišla…

Dok si mi prilazila, ja sam te gledao
I ti si tiho jecala
Prišla si uz mene i u oči me gledala
A meni su kolena klecala…

Rekla si da me još uvek voliš
I nežno si me u usta poljubila
I govorila si da ćeš me uvek voleti
Dok si suze u očima krila…

A onda si me pogledala poslednji put
Okrenula si glavu i tiho zaplakala
Znao sam da te više videti neću
Dva su se srca zauvek rastala…

I više te nikad video nisam
Od rastanka našeg i tužnoga kraja
A u snovima se stalno sećam tebe
I tužnog kišnog nedeljnog maja.