Аутор: Gorica Stanković

ZUTA MINUTA

Pomislim da su mi trun neba uzeli
pa onda i mrtvu sebe dozivam
najdebljim lancima ruke vezali
i samoj sebi smrt prizivam.

Koza mi tesna na senku padam
stoje mi sati udaram o hrid
kradu mi reci cemu da se nadam
sazidavam jauke u najtvrdji zid.

Ima me ko da me nema
na ovom svetu ja sam samo broj
misle da sam slepa i od kamena
izvor mi daleko u pcelinji roj.

Rasprsnu se reci meni vise puta
ovo nisam ja to je samo tren
svakom nekad dodje zuta minuta
da zamuti sjaj u oku mi snen.

Gorica Stankovic

ZUTA MINUTA

Pomislim da su mi trun neba uzeli
pa onda i mrtvu sebe dozivam
najdebljim lancima ruke vezali
i samoj sebi smrt prizivam.

Koza mi tesna na senku padam
stoje mi sati udaram o hrid
kradu mi reci cemu da se nadam
sazidavam jauke u najtvrdji zid.

Ima me ko da me nema
na ovom svetu ja sam samo broj
misle da sam slepa i od kamena
izvor mi daleko u pcelinji roj.

Rasprsnu se reci meni vise puta
ovo nisam ja to je samo tren
svakom nekad dodje zuta minuta
da zamuti sjaj u oku mi snen.

Gorica Stankovic

CEKAM JESEN

Ponekad misli zalutaju
caša zuci niz grlo potece
u glavi slike mi plutaju
praznine pocnu da zvece.

Pale mi se iskre u ocima
na lomaci izgorele strasti
otimam san dugim nocima
zvezdama zelim boje krasti.

Sva moja prosla svitanja
nisu mi dobro donela
u trazenju novih pitanja
odgovore reka odnela.

Sabiram izgubljena slova
postajem tuzni poeta
satavljam reci od bola
ali to nekom smeta.

Sad cekam tuznu jesen
najbolju moju drugu
da svoj pogled zanesen
utkam u jesenju dugu.

Stankovic Gorica

SUZE

Dve suze zamrzle neme
ko kapi dva kristala
stoje u oci snene
treptajem maestrala.

Po nekad se postide
kada ih osvetli dan
nekad samo zabride
probude sanjani san.

Pokidana niska bisera
raznize se i trazi put
pusti tugu sa izvora
na licu je njen skut.

Gorica Stankovic

ZVEZDANA NIT

Na trepavicama
tvog pogleda
sagorevaju zvezde
sto nocu jezde.

Kad dan mi slama
telo javom
ti me ogrces
ljubavi plavom.

Izvodis iz mraka
moj pogled
moj ocaj
u san za novi dan.

Kitis me
svojom svetloscu
tek rodjenim mesecom
i uzimas zvezdanu nit
iz moje duse.

U tvojim zilama
ljubav se radja
postajes melem
ranjene seni.

Gorica Stankovic

SKRIVENO

Zar sto me
pokrece
gorece.
Trag u necijem
srcu
ostace.
Kad mi
oko suza
postidi
nemoj da
iko vidi.

Stankovic Gorica

TANKE STRUNE

Zaplakala violina
zajecale strune tanke
prosula se casa vina
probudile uspavanke.

Mesec zuti pozelene
zora presta da umiva
cvet u srcu sada vene
place tuzna violina.

Zelela je lepse zvuke
i vesele tanke strune
zasvirala sad jauke
i u setnoj noti trune.

Gorica Stankovic

TAJNI VEO

U zgužvanoj ćutnji
glas ponekad vrisne
na putu ka slutnji
i kamen presvisne.

Sa torbakom studi
sleđen pogled tinja
udaraju grudi
u nebesa sinja.

Gorka su mi usta
tuga oči slika
želja mi je pusta
sudbina me čika.

Ponekad iz tela
proleće izraste
ispod tajnog vela
sa drhtajem laste.

Stankovic Gorica

GDE JE MOJ PUT

Ko prosjak na pragu,
napustenog doma
stojim na putu
munje i groma.

Dan se sakri od mene,
a dan je danu put.
Sunce pravi sene
u noc njihov skut.

Gde je moj skut?
Gde je moj san?
Gde je moj put?
Gde je moj dan?

BESKUCNI PRAG

Na izmaku noci nova zora zori
i kao da zivot na smrt mi lici
o zasto  mene zaorise vetrovi
i stegose srce da od bola cici.

Od tovara stege vid  obnevide
pa nevidim svetlost sto  Sunce salje
sve sto imah lepo  sa mene skide
sad bez  iceg svog  kako krenut dalje.

Pogledam to lice i to celo sivo
osetim hladnocu pa me jeza hvata
da li imas srce i da li je zivo
istopi hladnocu pokucaj na vrata.

Zaostale suze na gomilu stavljam
na beskucni prag kuce ih tocim
teskom tisinom se javljam
hocu da ti kazem… nemogu da srocim.

Raspeto srce u pesmu te pise
i priziva senke izgubljenih snova
mnogo puta rekoh da ne mogu vise
nisam htela zivot sa ovolko bola.