ZUTA MINUTA
Pomislim da su mi trun neba uzeli
pa onda i mrtvu sebe dozivam
najdebljim lancima ruke vezali
i samoj sebi smrt prizivam.
Koza mi tesna na senku padam
stoje mi sati udaram o hrid
kradu mi reci cemu da se nadam
sazidavam jauke u najtvrdji zid.
Ima me ko da me nema
na ovom svetu ja sam samo broj
misle da sam slepa i od kamena
izvor mi daleko u pcelinji roj.
Rasprsnu se reci meni vise puta
ovo nisam ja to je samo tren
svakom nekad dodje zuta minuta
da zamuti sjaj u oku mi snen.
Gorica Stankovic
(Прочитано: 45 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.805 пута)