Аутор: Gorica Stanković

SONET TEBI

Osmehom me milim ti sebi priblizi
u zenicu oka onda me useli
na licu mom osmehe nanizi
da osmesi nasi ne budu uveli.

Da zvezda ti budem u najcrnjoj noci
na putu zivota ljubav neka traje
kad najteze bude ja cu ti pomoci
ljubav kada pruzas ljubav ti se daje.

Pored tebe ja bih da od srece gorim
da budes mi rosa sto se s lista sliva
samo kada volim ja znam da postojim

da svakoga jutra rosa me umiva.
S olovkom u ruci sada sonet krojim
o snovima sto ih moje srce sniva.

KASNE MI RECI

Gubim vreme dane i sate
dok vetrovi nemira viju
zaspale noci molim da vrate
pesama mojih melodiju.

Kasne mi reci kasne minuti
uzdise i pesma od htenja
suza u oku ko da se muti
i kvasi haljinu besanih bdenja.

I svaka moja rec recena
postaje pesma sto ne cuti
ona je ja,ja samo sena
kasne mi reci kasne minuti.

08.01.2013.

CISTA

Reko mi je neko:
“Nisi ti bas cista.
Kako svaka rec ti
na usni zablista?”

Jesam cista,
kao druge ista,
samo osecanja svoja
slikam u vise boja.

I moja je tuga
kao svaka druga,
samo sto mi tuge
dopiru do duge.

I moja je sreca,
kao srece sve,
samo sto mi srce kuca
brze no sto sme.

GDE JE MOJ PUT

Ko prosjak na pragu
napustenog doma
stojim na putu
munje i groma.

Dan se sakri od mene
a dan je danu put
sunce pravi sene
u noc njihovu skut.

Gde je moj skut
gde je moj san
gde je moj put
gde je moj dan?

PUT KOJI SAM SAMA ODABRALA

Da li sam te zelela samo,
ili sam te volela stvarno.
Prkosila sam vremenu,
otkidala trenutak srece,
dok si utapao
svoje grehove u moje dodire
i kao lopov
krao uspomene
u rano svitanje.

Krvavi plamen je ostavljao rane.
Izgubila sam te onog trenutka
kada sam te pozelela,
na putu koji sam sama odabrala.
Bio si deo necijeg sna,
a u tom snu nisam bila ja.

PROKLETA ZIMA

Izadji ,zimo, iz mojih grudi!
Necu te vise,mnogo si hladna.
Na nekom drugom mestu budi,
ja sam,ti zimo,topline gladna.

Tu moju pricu i Mesec zna.
Krojio meni haljine za sutra,
sa mnom cutao u nemiru sna,
slao mi zvezde da cekam jutra.

Zvezde mi ceznju orosile,
vetar brisao suze sa lica.
Dok su mi zore prkosile,
pozeleh da sam ptica.

Ptice vole nebo i oblake,
toplinu proleca i leta.
Pozeleh i ja procvetale korake,
izadji iz grudi neka si prokleta.

BAT KORAKA

Videla sam jutra i zore,
videla Sunce iza oblaka.
Videla polja,videla gore,
cula bat njegovih koraka.

Osetih ljubav sladju od vina,
behu mi obrazi beli i snezni.
Posta mi dusa violina
sa koje se razlezu tonovi nezni.

Sevnu munja,izgorese snovi
poljupci srece nisu bili moji.

Nestade jutro,nesta i zora.
Sunce se sakri iza oblaka.
Nestade polje,nesta i gora;
ne cujem bat koraka.

ZEDNO SRCE

Dovoljan je bio pogled tvoga oka
da ozivim srce koje mrtvo bese
da naslutim zedj svoga krvotoka
da probudim oci koje ne videse.

Na licu sam tvome ja tocila radost
i dala ti sve sto imala sam vredno.
Poklonih ti snove,poklonih mladost,
a moram ti reci:”Srce osta zedno!”

USELI SE U SAN MOJ

Useli se u san moj,
nadji precicu do mog srca!
Oteraj nemir i nespokoj,
iz duse koja bolno grca.

Useli se u san moj,
neka te donese vetar mog htenja!
Rukama svojim rasparaj kroj
haljina mojih besanih bdenja.

Useli se u moj san,
podstanar budi u mojoj glavi!
Useli se bar na jedan dan,
neka nas pokrije oblacak plavi.

KAD NEBO PLACE

Plakalo je nebo dok sam te ljubila
kapi kise niz moje telo
sa prvim poljupcem sam te izgubila
suza potece niz lice belo.

Kratko trajase ljubav ko tren
ko treptaj sunca napravi dugu
ostavi pogled u oku snen
u srcu nemir protkanu tugu.

Zasto zaborav dugo traje
nebo kad place zove mu ime
zasto dugo o moja tugo
pa zato sad pisem mu rime.