Sve strahove sam skupio u jednu kap
suza koja se zamrzla sa prvom patnjom
golicalo je maštu svest da postojim.
Moj svet je nastajao na istom mestu
gde su drugi oplakivali prohujale zanose.
Zatvarao sam oblake mladalačkom drskošću
otvarao sam jutra u nevinoj predaji
pred nečim što nisam ozbiljno shvatao
bez računa,fantazme, učtive teatralnosti…
bez želje da budem prihvaćen od sveta
bez vokabulara koji para uši
bez jeftine publike sa skupim kartama
bez formule za preživljavanje
bez snova u kojima trčim sam kroz kišnu ulicu
živeo sam ono što se zove život
na način stran svakoj ustaljenosti ponavljanja
gomile slika koje su nestajale
pre nego što su udahnule ukus svesti
misao o životu…
jedino o otkrivanju životu.
Misao o samom sebi
previše jaka da se zaboravi.