SDEV 2014 – završetak
Најава
XII МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА – ДРУГИ Свесрпски симпозијум ”СДЕВ 2014.” ; Српске духовне и еколошке вредности – „ДУХОВНА ЕКОЛОГИЈА-ПРЕДМЕТ И МЕТОД“
ДУХОВНА ЕКОЛОГИЈА је развијена и индивидуализирана научна дисциплина, под окриљем опште екологије, као мета науке.
Предмет духовне екологије је духовно стање човека, породица и друштвених група. У својој сложеној системности територијализоване заједнице, као најсложеније системне целине, и потребе да живе и развијају се у потпуној хармонији са средином. Духовна екологија открива и утврђује законе функционисања заједнице и појединца. Истражује синтезу деловања физичко-хемијских, економских, социјалних и биолошких закона на појединца, породицу и територијлаизовне групе. Овим законима се подвргава свака интервенција при планирању, реконструкцији и преуређивању друштвене заједнице, при одрживом развоју насеља.
Предмет изучавања духовне екологије су закони, правила и норме понашања, становништва које чини насељске јединице, њихов социјални и матеирјални састав, биолошки и социјални потенцијал, на основу кога се планирају сви инфраструктурни елементи и сервиси, који омогућавају оптимално функционисање насеља, њихових заједница и њихов одрживи развој. Духовна екологија се користи сложеним класичним методолошким апаратом, који се састоји од анализе, синтезе, експеримента, индукције и дедукције, аналогије и примењених математичких метода заснованих на теорији система.
Циљеви духовне екологије, као посебне научне дисциплине, су успостављање здравог живота у свим постојећим и будућим насељима. Успостављање здравог живота подразумева потпуно усклађивање и успостављање равнотеже између деловања биоеколошких, социјалних и других природних закона, према којима се одвија здрав живот сваке људске јединке и конкретне заједнице.
У досадашњој пракси развоја насеља ово јединство није успостављено, те развој заједница доживљава хипертрофичне и атрофичне облике који нису одговарли националним потенцијалима. То је разлог да појединци, породице и друштвене групе бивају изложене деловању агресивних сила, које угрожавају људска бића тако да је укупна популација изложена агресивном деловању. У остваривању циљева одрживог развоја, духовна екологија полази од материјално енергетских, биолошких и социјалних животних услова јединке и групе, да би дошла до сумарног манифестовања на нивоу насеља и државне заједнице. Образовању и новинатрству припада изузетан значај у припреми друштва за живот у 21. веку. Њихов је задатак стварање кадрова и широка подршка за одрживи развој Србије. У оквиру духовне екологије, као посебне научне дисциплине, изучавају се и: екологија човечанства, екологија окултурених простора, еколошка демографија и еколошко новинарство. Њихов убрзани развој почиње 1992 године, формирањем Међународне асоцијације за урбану екологију – „Екоман“ и Србског ученог друштва, уз ангажовање Универзитета у Нишу, Руског института за урбанизам – Москва и Грађевинско-Архитектонског факултета Универзитета у Приштини, под покровитељством Савезног министарства за животну средину СР Југославије. У периоду од 1992.године до 2014.године ове организације одржале су 11 међународних научних скупова и још 4 научна сусрета са придруживањем: Мултимедијалног удружење уметника „Цар Константин“, „АртМаки“ и Медијске еколошке мреже Србије-ЕКОПОЛИС.
Развој духовне екологије је подстакао формирање нове организације под именом Еколошка ликовна научна асоцијација -“Еколина“. Циљеви духовне екологије захтевају преиспитивање свих до сада важећих норми у планирању развоја сваке конкретне заједнице и државе као целине. То је пут до стварања НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ СРБИЈЕ.
