Кад зароним
у дубине
својих сећања,
не налазим
у шкољкама
белих бисера…
Свуд’ је тама
и хладно је,
језива тишина,
а само сунчев
зрачак светли
са висина…
Тај ме трачак
из дубина све
до неба узноси
где ми срце
исти бисер
увек налази…
Мој драгане,
моја рано,
одавно си тамо,
„милосрдни“
не дадоше ни
да се венчамо…
(Прочитано: 22 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.589 пута)