Љубав као вино

Љубав као вино

Просућу вино за срећу и наше дане,
и нека туга у празној чаши остане.
Док гледам у небо
и тамну ноћ,
осећам да једино вино има ту моћ,
заробљена срца
да ослободи,
путем љубави да их води.

У чаши вина
осмех ти тражим,
своју самоћу мало да ублажим.
Ако ме чује
звезда трајна,
нек ти пренесе — није тајна,
да моја љубав бескрајна
тече ко река, црвена, врела,
да заувек споји
наша два тела?

Аутор: Verica Jovanović

Rodlena sam u prošlom veku ,nadam se da ću umreti u nekom budućem .Imam dva sina i njima se ponosim.Živim u malom selu Donja Bela Reka Volim da čitam i pišem.Volim prirodu i često se družim sa njom. Види све чланке од Verica Jovanović