Спавам отворених очију Чувам снове да не побегну Искру живота , што још тиња у мени , дугујем баш њима мојим неоствареним сновима .
Они ми дају ноту, варницу , жишку , да преживим , да ово време не прође узалуд .
Снови да оживе , мириси младости да се врате , да остварим заборављено сећање .
Проклетство мисли узима данак све наше пропада у забораву времена,које стоји , и чека да му се обратимо с разумевањем.
Губимо га , јер знамо да је немогуће сањати и време замрзнути .
Снови данас нису исти као сутра . Снови остају , а време се мења.
Сањајмо , али с разумевањем за времеc, оно иде , тече…
Треба радити на сновима . Jер кад уђу у године , готово је .
Пропали су.
(Прочитано: 32 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.381 пута)
