Одбацио сам љуштуру свог тела,и задовољно летим небом .Милина.
Само хладан ветар звижди око мене . Страх је прошао.Остала је само дрхтавица , заводљива и лагана.
Тренуци смеха и нелагоде летења полако пролазе у нервозном стењању тела, ненавиклог на хладноћу.
Птице ми прилазе у лету,изненађено крикну, па нестану.
Изненада како сам почео лет,тако сада падам.Дочекао сам се на ноге.Ваљда тако треба.
Ноге клецају . Хладноћа ми је топла . А једна реч ми звони главом: “Ја сам летео.”
Сада знам како је било први пут Икару , када је летео, па пао
(Прочитано: 51 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.311.986 пута)
