Sve o tebi snevam

I vrhove sveta da mi velikodušno ponude,
i sva čuda mocna,
sve ono za čim rod ljudski čezne..
Ne treba mi,
kud bih ja i šta sa tim..
Ako tebe u tome svemu nema..
Čemu vreme
i svi putevi otvoreni,
kad ni jedan ne vodi ka tebi..
Pusta mi je nada, saputnica večna,
za vremena duga..
Gledaš me i moliš,
ne daj da zavlada tuga.
Ispod praga duše tvoje
ime spava..
U zabranu srca počiva ti
glava..
Nikud ti ne mrdaš, kud god da sumanuto srljaš..
Verio me nadom..
Obu’ko u čežnju..
Čekanje mi ime,
putujem kroz snove..
Čekam dane one obecanjem krojene,
verom izvezene,
suncem okupane, nove..
Ne treba mi ništa za čim
smrtnik čezne,
u planini skrita, ispod breze bele, tiho,
srecna u svom bolu, pevam,
dok mahnito budna,
sve o tebi snevam.

Аутор: Svetlana Tadić

Rodjena 26.11.1966. na jugu Srbije, Vlasinsko jezero. Od 10. godine živi u Požarevcu. Pohadjala Požarevačku gimnaziju i Filološki fakultet u Beogradu. Piše oduvek, bez velikih ambicija, iz čiste ljubavi. Život joj je uskratio mogućnost da radi u struci ali je ljubav preživela. Види све чланке од Svetlana Tadić